Jugoslovenski Rotar
Iza drugarske večere u Hotelu Petki u Gružu i posle završene sednice pretsednika i tajnika sviju klubova, koja se je — kako je poznato —: održala na našem brodu u gruškoj luci, iako je bilo već deset sati, sva su braća nestala sa broda da u većim i manjim grupama obiđu i noćne atrakcije lepog Dubrovnika. Da su za to imali dovoljno interesa moglo bi svedočiti dežurno brodsko osoblje koje je konstatovalo da je vraćanje iz grada započelo nekako oko četiri ujutro. Onda je razumljivo da je doručak trajao od 8 do 11 sati pre podne, a bilo je i takvih koji su jedva stigli na distriktnu konferencu u Bondin teatar. Ne smemo biti zlobni i posumnjati da je neko prespao i taj termin.
Kako je protekla distriktna konferenca naći će se na drugom mestu ove sveske, a ja ću samo spomenuti da smo se svi zajedno našli u vedrom i svečanom raspoloženju na ručku u Hotelu Imperialu. Kiša nam nije dopustila da se prošetamo gosparskim štradunom do Pila, već smo morali da raznim saobraćajnim sredstvima zaobiđemo gradske zidine. U Imperialu se krug naših poznanstava još mnogo više proširio, naročito smo se dobro proveli sa dragim Dubrovčanima koji su nam, sa svojim uvek ljubaznim i simpatičnim nastupom, učinili taj boravak još prijatnijim. Ovaj je lepi sastanak ranije završen jer je bilo potrebno da na vreme stignemo na naš brod koji je imao — već u tri sata — da sve učesnike ove konference proveze do Cavtata. Ko pozna Dubrovnik i njegove prirodne lepote, taj tek može da se uživi u raspoloženje koje je bilo na brodu. Svi su bili obuzeti posmatranjem najlepše evropske rivijere koja se stere od prolaza između Dubrovnika i Lokruna pa uzduž Konavlja do tihog Cavtata.
U Cavtatu razgledanje mesta, šetnja obalom i poset veličajnog Meštrovićevog mauzoleja porodice Račić čija se arhitektonika potpuno usklađuje sa svečanom tišinom starog groblja dubrovačkih gospara i pomoraca. Mauzolej se nalazi na brezuljku koji nadvisuje mirni Cavtatski zaton i pruza nezaboravni prizor mora, ostrva i Gempresa u pitomoj Zupi. Momenat pun pijeteta, sjete i zanosa...
Na povratku vlada na brodu opet pravo rotarsko raspoloženje: veličanstvena priroda, beskrajno more obasjano poslednjim tracima sunca na zalazu pod kojima se naziru silhuete dubrovačkih grebena »Petini«, daje pravi dekor iskrenom drugarstvu izletnika.
Za sutona stižemo u Gruž. Užurbane pripreme za polazak na ples u Imperial.
Taj banket i ples u Imperialu! Naši dragi Dubrovčani učinili su sve što su mogli da sebi osvetlaju lice, a nama pruže što dublje utiske pravog rotarskog: drugarstva. Lepe dvorane Imperiala odzvanjale su zvukovima glazbe i razdraganim glasovima plesača kao i onih koji su sa strane uživali posmatrajući ukusne i skladne toalete naših milih rotarskih sestrica i gošća. Uza sav svečani karakter priredbe koji je do kraja održan, intimno rotarsko drugarstvo probilo je put i došlo do punog izražaja. To drugarstvo preneseno je naravno i na brod, pa je još dugo nakon svršetka plesa u Imperialu nastavljena zabava u brodskom salonu. Čini se da niko na brodu te noći nije bio smetan pri spavanju.
U nedelju ujutro dok su braća prisustvovala svečanoj konferenci, vršile su se na brodu pripreme za banket na kom su učestvovali svi učesnici konference. Jadranska plovidba se iskazala. Tako su brodski saloni
8