Jugoslovenski Rotar

kvarilo je potpuni užitak u posmatranju te interesantne krševite obale koja u sunčevom osvetlenju pruža pravu svoju sliku, punu oštrih senka i raznolikih nijansa boja. Tako je došlo i vreme doručka. Raskošni salon prvog razreda pomalo se punio; stolovi su već zauzeti, a među braćom nastaje živ razgovor. Umesto dobrodošlice, svaka dama dobiva lepu kiticu cveća. Neočekivana, tiha proletnja kiša kao da je želela da bolje upoznamo i unutrašnji luksusni uređaj našeg lepog i modernog broda, naročito salon za dame, salon za gospodu i verandu, koji se nalaze na glavnoj palubi iznad salona I razreda. Praćeni kišom, ušli smo u 10 { po u splitsku luku. Svako se tešio da će na povratku imati više vremena da razgleda Split, a sad je bilo potrebno da se dočekaju domaći, kao i oni koji su stigli u Split, da se našem izletu priključe. Sat vremena brzo je protekao u dobrodošlicama, upoznavanju i obnavljanju starih prijateljstava. Odmah po odlasku iz Splita trebalo je servirati ručak. Radi povećanog broja gostiju neće dostajati velika blagovaona, treba preći i u salon druge klase. To je međutim mali problem, jer salon druge klase pretstavlja pravu kancelariju distriktne konferencije: dve činovnice neprestano rade na pisaćim mašinama, uz jedan sto sedi vođa puta i uvek nešto beleži, uz drugi pak brat past-guvernor sa neumornim bratom tajnikom zagrebačkog kluba koji su u velikom poslu jer treba da zamene guvernera na konferenci. Svi žale neočekivano otsustvo toliko simpatičnog brata guvernera koji je ipak stigao da je posle podne, pre odlaska sa Sušaka, posetio naš brod. Svima će nam ostati u nezaboravnoj i dragoj uspomeni onaj veličanstveni i spontani ispraćaj što mu ga je priredilo sušačko građanstvo u trenutku njegovog odlaska na novu dužnost visokog državnog funkcionera, a par sati pre našeg polaska sa Sušaka u Dubrovnik. Blagovaona pruža svečani izgled iako ručak protiče u vrlo intimnom raspoloženju: sve naliči na jednu veliku porodicu.

Mesta na srednjim stolovima zauzeli su: domaćin, komandant broda g. kap. Mate Tonković, izaslanik R. I. g. Dr. K. Neuwirt sa gospodom, zamenik guvernera, past-guverner g. Dr. V. Krejči sa gospođom, gospođa guvernera Dra V. Ružića sa kćerkom, češki guverner g. Dr. F. Hyža, opunomoćeni delegat njemačko-austrijskog distrikta, potpredsednik R. C. Graz, rotar ing. K. Janiczek i ostali odlični i dragi gosti, pa konačno braća iz skoro svih naših domaćih klubova. Graz je vrlo lepo zastupan a ima i oveći broj braće iz Češke; od naših stolova osobito se primećuju Ljubljančani i Mariborčani. Za vreme ručka sve je pozdravio i dao razna uputstva brat Dragan Tomljenović, duša cele ove organizacije. U lepom raspoloženju proteklo je nekoliko sati, pa smo neprimetno stigli u Korčulu nešto iza 3 popodne. Vreme od jednog sata proteklo je u razgledavanju ovog interesantnog mesta. Lepi motivi dali su dosta posla brojnim i marljivim foto-amaterima. U dobrom raspoloženju provelo se put iz Korčule do Gruža; sunčano vreme, lagani i prijatni povetarac, pa divna obala ovog dela Jadrana uticali su na nas toliko da je to raspoloženje neprestano raslo: nisu izostale ni šale, ni glazba, ni pesma. Stoga nije čudo što se taj štimung sačuvao i u Dubrovniku. Naročito kad su nas pred brodom dočekali pretstavnici dubrovačkog domaćinskog kluba sa bratom pretsednikom Mladinovom na, čelu, a s njima i razni drugi učesnici konference među kojima i zaslužni naš prvi guverner Dr. Edo Marković.