Jugoslovenski Rotar

ide. Samo se po sebi razumije, da ne smemo prikrivali, da je slaboj frekvenci više pula uzrok također nesmofreni postupak klupske uprave. Ali nije samo duznost svakoga klupskoga funkcionara, da u Citavom obsegu izvrsi svoju duznost, veé je isto tako duznost i svakoga pojedinoga člana, da po svojim najboljim silama doprinosi, kako bi odstranili nedostatke i dignuli djela kluba na onu visinu, koju mi svi želimo.

Što sam sad kazao, nije nikakav radni program, već su fo samo neke misli, izražene od počefka poslovnoga ljeta. Upravo od srca želim i s povjerenjem očekujem, da ovo ljeto neće donjefi ni Vama ni meni razočaranja, koje sam nebrojeno pula doživio. — na Zalost također u rofarskom zivotu — preko kojih mi je pak uvjek i svuda pomagala samo fvrda vjera u nagu stvar i neiscrpiv idealizam, koji ne ustukne ni pred ciniénim posmjehom materijalista, niti pred skepsom bojazljivoga pesimiste. Pouzdanje u samoga sebe, pouzdanje u drugove i pouzdanje u nasu veliku skupnu zajedniéku stvar, idealizam i nesebicna pripravnost za uspjesno sudjelovanje su faktori koji će povrh naših zadaéa i ciljeva pripomognuti, da bude naša radna bilanca vrijedna imena Rotary klub Ljubljana.

Организација за боље међународно узајамно разумевање

Под горњим насловом рот. Ј. А. Кајс (Нешвиљ, Тенеси, Уједињене Америчке Државе) одржао је на Конвенцији у Ници 9 јуна о. г. следећи веома запажен говор.

Господине Претседниче и драги другови ротари,

Ја бих хтео да вас данас обавестим о једном примеру рада на узејамном интернационалном разумевању које се спроводи у покрајини „5ошћ|апа", Уједињене Америчке Државе, и привући вашу пажњу на могућности развоја који би могао бити последица раЂања ове идеје.

Чланови нашег Ротари Клуба у Нешвиљу, Тенеси, често су себи постављали питање за време својих разговора на који би начин они могли практички остварити четврти ротаријански циљ. Многи међу вама сигурно су такође постављали ово питање. Једнога дана члан нашег Клуба, сигурно обдарен већом уобразиЉљом него остали, сугерисао је организацију једног Института за међународне везе. Ово беше заиста једна веома сретна идеја, ја бих рекао готово „инспирација". Одмах су били именовани одбори којим је наложено да утврде скупове, време, место, организацију, финансиске изворе и програм.

Ротари Клуб у Нешвиљу и његови чланови су одмах даровали потребна сретства да се покрију први трошкови. Ми смо имали