Jugoslovenski Rotar

kom pravljenja vaza za cveće, da beton sa željezom daje homogeni i izvanredno olporni malerijal, pošlo se oba ova maferijala odlično nadopunjuju. !

Do svetskog rata bila je Evropa glavni konfinent koji je snabdevao tim materijalom (osim USA, koja je veé i od prije imala jaku cemeninu industriju) sve druge kontinente. Belgija, Njemačka, Engleska i Nordijske države bile su glavni proizvođači сетепја pa su iz eksporta toga materijala vukle znatne koristi.

Posle rata promenila se ta slika. Potrosnja je rasla silno, a još moćniji je bio razvitak same cemenfne industrije: Pod lozinkom. „nacionalna industrija” i s obzirom na fo da se sirovina nalazi gotovo u svakoj zemlji, a s druge strane poteskoée koje su sve države svojim deviznim propisima činile drugima, dovelo je do toga da je gotovo u svim zemljama nasfala jaka cementna proizvodnja. Japan je potisnuo Evropu do Sueza; Egipat, Palestina i Sirija imadu danas industriju koja vec sama eksportira; Juzna Amerika snabdeva se potpuno sama, take da celokupna cemenfna industrija celog sveta trpi danas od hiperprodukcije. —

Kako je svrha ovog mog izlaganja da vam nakon ovih nekoliko uvodnih reči kažem poglavito i u zbijenoj formi nešto o našoj jugoslovenskoj cementnoj industriji, to Eu se sada pozabaviti time, da dobijete barem donekle sliku o ovoj za nas tako vaznoj industriji:

Jugoslavija, bogata rudama, bogata је i tupinom, laporom, sirovinama za proizvodnju cementa. Najbogatiji krajevi ovim sitovinama jesu u Dalmaciji, čiji je lapor prirodna mešavina vapna i ilovače. Dal-' matinske naslage su fako velike da se računa da kod današnje pofrošnje imade qa još dosta za 2500 godina. Isto fako dobrog lapora ima i. oko Novog Sada (Beočin), u okolini Zagreba, kao i u drugim krajevima naše ofadžbine.

Uslovi za osnutak ove grane industrije bili su kod nas vrlo povoljni ne samo usled velikih količina sirovine, nego i sloga šio ove naslage leže u krajevima oko reka, odnosno u blizini mora, fako da fransporine prilike pogoduju: samoj produkciji, Ste je kod cemenia, koji prema svojoj tezini ima relativno malu vrednost, od velike vaznosti. ;

· Prvi počeci naše indusfrije cementa začefi su 1869 godine. Te godine. bila je osnovana prva naša fabrika: Beočinska fabrika cementa. Skoro u islo vreme. spada i osnivanje prve dalmalinske fabrike cemenfa, kojom je poslavljen temelj kasnijem snažnom razvoju inclustrije cementa u Dalmaciji. Razvitak industrije cementa kod nas, unatoč svim povoljnim uslovima, nije. u početku napredovao onako kako bi se fo. moglo očekivali. Razlozi su.bili: nedostatak domaéeg kapitala, sto je znatno uplivisalo kod visokih troskova koje iziskuje osnutak jedne moderne fabrike cementa. Vazan je razlog i taj: prije rata konzum je bio vrlo slab i tek posle rata industrija cementa pocela je velikim koracima napredovati. Ovaj procvat frajao je do godine 1931, » od tada, usled sveopée privredne krize, opada potrosnja cementa јако naglo da je dovela u opasnost opsfanak cele ove ·grane indusfrije. O fome govoricu nesto kasnije. |

32