Jugoslovenski Rotar

U Jugoslaviji imamo sada 12 fabrika, koje se mogu prema деоgrafskom položaju podelifi na dve grupe i fo: primorske fabrike, kojih imade 6, poglavito u kraju oko Splita, fe kontinentalne fabrike od kojih je najjača ona u Beočinu. Ukupni godišnji produktivni kapacitet tih fabrika iznosi danas oko 160.000 vagona, dok je pofrošnja u Jugoslaviji u prošloj godini bila svega oko 30.000 vagona; dakle svega samo oko 18" celog kapaciteta. Primorske fabrike mogle su osim јода uz neverovalno niske cene, kojima se nije pokrivala ni režija, plasirati još daljnih cirka 35.000 vagona; isto fako bila je prinuđena. najjača konfinenfalna fabrika u Beočinu, da nađe bar neko zaposlenje, da proda jedan dio svoje proizvodnje u inozemstvo uz efekfivne ситртад — cene.

Kako sam veé prije rekao pokazao се розје гаја ме ргосма! cementne industrije pa je potrosnja cementa kod nas od rata pa na ovamo pokazivala staini porast od godine do godine, te je 1931 dostigla oko 50.000 vagona. Tada nastaje medutim nagli preokreft. Opšta ekonomska kriza nije pošfedila ni našu zemlju, privatna i javna građevinska delafnost postala je sve slabija, a s fime i pofrošnja cemenfa kao najvažnijeg građevinskog maferijala. Tako je pofrošnja godine 1932 opala na 34.000, godine 1933 na 28.000, 1934 na jedva 24.000 vagona. Taj ogromni pad konzuma imao je razumljivo feške posledice i za same fabrike cemenfa pa su mnoge od njih morale obustavili svoj rad. U godini 1935 pokazuje se polaki porasf, a u prošloj godini je pofrošnja iznašala oko 30.000 vagona, Sto je svakako još vrlo slabo i nedovoljno za remnfabilitet ove industrije.

Slabu pofrošnju cemenfa kod nas najbolje vidimo ako ju uporedimo: sa pofrošnjom u drugim zemljama. Dok je u god. 1934 kod nas pofrošnja na glavu iznosila oko 18 kg, dofle u Češkoj iznaša 70, u Njemačkoj 100, u Belgiji 140, a u USA čak 250 kg. Da je ta situacija skroz nezdrava, ocito je pa je to i uzrok da nekoje fabrike ne rade vec bezbroj godir.a.

Sa opadanjem pofrošnje na domaćem fržištu išlo je uporedo i takmičenje među fabrikama cementa, a rezultat fe borbe bilo je da su cene pale fako nisko da nisu mogle pokrivati ni produkcione froškove. Tomu je pridošla još činjenica da je država godine 1933 namefnula na cement troSarinu u neverovatnoj visini od 1500 Din. po vagonu, Sto. iznasa cca 35—40°/o vrednosti i koja onemoguéuje zdravi razvitak. Takva frosarina na manje vredni produkt sigurno je apsurd, pa se može mirno označiti kao jugoslavenski unikum.

Osim toga povisena je sozarina na cement za 10°/o, dok je ujedno: snizena za ciglju za 25°/o. Istodobno povišen je skupni porez od 2.5 na 3.5°/o, a gotovo sva mesta uvela su gradske frošarine koje u ne-. kojim mestima iznaSaju toliko da ta roba ne moze podneti. Stoga nije čudo Sfo je cena cementa visoka.

Mnogo se govori o previsokoj ceni cementa pa drzim da je poirebno da vam govorim nešfo o fome' u čemu je zapravo velika razlika između nefo i brufo cene. Kada je prema zakonu odlučeno da se svi karteli imaju obusfaviti, došlo je do takve neverovatne konkurencije, da fabrike doista nisu više našle svoj opsfanak. Vlasti, uviđajući

33