Jugoslovenski Rotar

opasnost koja preti ovoj toliko vaznoj industriji, ozbiljno su proučavale preko komisija na licu mesfa situaciju, fe je sama vlast maksimirala cenu na cirka 36 din. Ove komisije ustanovile su da je fa cena najniža i da kod nize cene nema vise opstanka ni rentabilnosti. Ako podemo od ove cene, pa pridodamo državnu frošarinu, koja iznaša cca 42°/o od vrednosti robe, zatim ako još pridodamo razmerno skupu vozarinu, skupni porez, skupe vreće ı sfalno povišenje režija, sami ćemo изјаnoviti da je prodajna cena samo zato visoka šfo skoro veća polovica prodajne cene ofpada na razne dažbine i troškove koji se ne mogu smanjiti. A svakoj industriji važno je da svoje produkte može prodati uz Sto jeftiniju cenu, jer je potrosnja u uskoj vezi sa cenama. NaSa industrija cementa, dakle, ne radi sada pod povoljnim okolnostima, a fo oseća i sva privreda, a naročilo naše Primorje, naše pomorsivo i naše luke, jer skoro frećina celog morskog prevoza otpada na cement, a za faj prevoz može se plalifi samo vrlo niska cena, jer „su i cene cemenfa za eksport izvanredno niske. isto ovakvo slanje je i kod naših t.zv. kontinentalnih tvornica, od kojih Zivi foliko hiljada radnika. ay Kad sve fo uočimo, i ako uzmemo još u obzir da je u jugoslovenskoj cementnoj industriji ulozen kapital od preko 800 milijuna dinara, је da goflovo sve industrije imaju: pasivne bilanse (Dalmacija 3,000.000, Jadranska 2.8 mil., Split 1 mil., Raljska 1.8 mil.) i da bi mnoge od inaših. fabrika, osobito kontinentalnih, morale propasti da nemaju još neke rezerve iz boljih vremena, moramo postavili pitanje: kako bi se fom stanju moglo stati na put. | Preduvet ozdravljenja leži svakako u zdravijoj privrednoj polilici, koja ne bi. smela neprestano novim daćama ofešćavafi rad, već bi ‘morale sve troskove oko transporta cementa sniziti, a u prvom rec: frošarinu ukinuti. Građevinski program, naročito kod gradnje modernih ·cesta, morao bi imafi pred očima činjenicu da su betonske ceste danas najbolje i da sigurno nema smisla da se još uvek favorizira gradnja asfaltnih cesta za koje delimiéno moramo dovlaéiti asfaltni materijal iz inozemstva, sto kod betona ne bi bio sluéaj. U Njematkoj gradeno је zadnjih godina i do konca 1936 cca 20 milijuna m? betonskih cesta, a u isto vreme samo cca 1 milijun asfaltnih cesta, dakle 20,puta vise. Ako dakle država uvidi koliko je važno da se cemenfnoj indusfriji pomogne; umanjujući sve daće, onda će sve naše fabrike moći bar donekle iskoristiti svoj kapacitet, fe će doći do onog ргамос ‘procvata koji je toliko pozeljan.

:34