Jugoslovenski Rotar

би се данашња прослава могла назвати и спонтаним међуградским састанком који је посвећен Француској.

После свију говорника одговорио је свима претседник Дипереј. Свој говор започео је и завршио на југословенском језику.

„Жалим што не знам српски — рекао је претседник Дипереј на нашем језику — али желим да вас поздравим на вашем језику. Нарочито желим да поздравим присутне даме које својим чаром доприносе тако сјајном успеху ове вечери!"

Потом је брат Дипереј на француском наставио свој претседнички говор. Споменувши да је некад у младости учио стране језике исто тако као и малочас изговорене српске речи, претседник Дипереј је са пуно духа и хумора испричао једну анегдоту.

Брат Дипереј се затим захвалио брату В. П. Антићу, претседнику Р. К. Ниш, г. Бану, брату Гувернеру и свима осталима на свесрдним поздравима, дочеку и на сјајној вечерашњој приредби, а након тога је прешао на своја излагања о Ротарству.

Говорник нам је најпре говорио о Ротарству у Америци, о његовом постанку и развитку. Изнео нам је своју дефиницију о нашој светској другарској организацији у којој се прикупља све оно што људе сједињује а напушта све оно што их разједињује.

Растумачивши нам 4 ротарска циља и 4 вида ротарског служења, брат Дипереј је подвукао да Ротарство силно напредује, да се дневно оснива најмање по два клуба, да већ сада сунце не залази над Ротарством, а кроз једно две деценије наша организација ће бројати десет до петнаест хиљада клубова. Ротарство себи крчи пут, јер ми сви без изузетка окрећемо ротарски точак ка једној бољој и лепшој будућности човечанства, ка будућности која се ствара хуманошћу, завршио је брат Дипереј.

Заблагодаривши се у име своје и у име своје госпође свима присутнима на овако лепом дочеку и пријему, претседник Дипереј подигао је своју чашу за напредак наше домовине уз усклик на нашем језику „Живела Југославија!"

Претседник Дипереј био је потом бурно поздрављен од свих присутних.

Брат В. П. Антић захвалио се потом свима присутнима и замолио их је да свечаност продуже у весељу и игранци.

Пошто је претседавајући бргт Антић објаснио да се ми ротари приликом сваке наше приредбе сећамо оних што оскудевају и трпе, позвао је браћу да својим прилозима притекну у помоћ нишкој сиротињи,

Г-ђа Дипереј обукла је народну ношњу коју је добила на поклон и цело вече у њој играла.

Игранку је отворио господин Бан Краљевим колом.

На жељу претседника Дипереја и његове госпође играла су се највише кола, а они нису пропустили ни једно а да га не играју са браћом и сестрама. Нашим гостима су се кола необично свидела и веома су их брзо научили.

За време паузе браћа и сестре упознавали су се са драгим нам ротарским гостима, а исто тако и гости неротари који су са нама сву пажњу поклонили претседнику Ротарства и његовој г-ђи.

13