Jugoslovenski Rotar
У касну ноћ брат Дипереј и г-ђа извинули су се и повукли се на одмор обзиром на сутрашњи програм и на претстојеће путовање у Софију. =
Сестре и браћа остали су у најбољем расположењу све до јутарњих возова, када смо испратили госте са стране.
Сутрадан приређен је излет у част брата Дипереја и његове госпође. Излетници су аутомобилима прво посетили „Ћеле-кулу", тај јединствени споменик српства из доба борби за ослобођење од петвековног ропства.
Ћеле-кула је на претседника Дипереја учинила снажан и неизбрисив утисак. Пред том могилом наших жртава, пред кулом сазиданом од глава наших јунака, пред тим спомеником нечувеног варваризма и угњетавања једне нације и пред тим најбољим доказом о вековној издржљивости и борби српства за слободу, претседник целокупног Ротарства стојао је гологлав и нем, очито тронут и импресиониран оним што је Ћеле-кула причала!
Бр. др. Елексеј Јелачић, професор историје у Скопљу, одржао је једно кратко предавање на француском језику о борби на Чегру, о Синђелићу — чија је биста била у унутрашњости капеле Ћеле куле — и о свему ономе што се односи на овај наш жртвеник слободе. У унутрашњости Ћеле куле реконструисана је малим воштаним фигурама битка на Чегру и осветљена електричном светлом што се све кроз један отвор могло да види веома лепо, а оно што су наши гости видели кроз тај отвор допунило је у целости кратко предавање бр. д-ра Јелачића.
После неколико снимака пред Ћеле-кулом, излетници су, по жељи драгих нам гостију, отишли аутомобилима у нишку Фабрику дувана, чији је директор бр. инж. Танасије Аритоновић.
У току вожње бр. Дипереј стално се интересовао о појединостима борбе на Чегру. Бр. Гувернер је при излазу из капеле ћелекуле превео на француски натпис на мраморној плочи који превод је накнадним тумачењем допунио. Гостима је показан и споменик на Чегру који се у даљини белио на попришту једне очајне борбе за нашу слободу.
У Фабрици дувана госте је дочекао бр. инж. Танасије Аритоновић, под чијим воћством и тумачењем, у чему су нам изашли у сусрет и два инжењера Фабрике дувана, гости су разгледали ову највећу творницу дувана на Балкану.
Разгледавши и социјалне установе Фабрике дувана, које се одликују примерним редом и крајњом пажњом према раденицима и њиховој деци као и према чиновништву фабрике, гости су учинили једну кратку посету гостољубивом дому бр. инж. Аритоновића, где нас је дочекала и по нашем обичају угостила сестра Аритоновић. Претседник Дипереј и госпођа били су необично очарани и задовољни нашим обичајем служења гостију, а нарочито им се свидело „слатко! и првокласни производи наше дуванске индустрије којима нас је послужила гостољубива сестра Аритоновић. Одатле претседник Дипереј и госпођа као и остали излетници одвезли су се право на жељезничку станицу, где су их дочекали
14