Jugoslovenski Rotar

15 godina u Тада: пјој типој atmosferi otpoéeli pregovori izmedu podunavskih država? |

Mi možemo iskreno pozdravitfi ovo priznanje uvaženog madarskog ekonomiste i dodati s nase strane, da još nije kasno, samo treba radifi na stvaranju atmosfere prijateljstva i saradnje, i mi se nadamo da će oni koji odlučuju biti dorasli težini problema i zahtjevima koje njegovo rješenje na njih postavlja.

О ПОЛНОМ ОБАВЕШТАВАЊУ ДЕЦЕ

в-р Дим. Кристић (Р. К. Петровград)

Сексуална наука, учење о полности живих бића, није строго ограничена наука. Њен материјал спада у домену филозофа, биолога, медицинара, јуриста, националних економиста и статистичара. Свакако би добро било и са ових подручја ову тему обрадити. Ја ћу покушати поред свег тога да је издвојим од те многостраности и да је посматрам хладно са медицинског гледишта. Лекар треба у првом реду да је васпитач, јер је много лакше болести спречити, него већ оболеле лечити; лекар показује начине како да се човек бори против опасности које га опкољују, како да их избегне; пред њим се откривају породичне трагедије и комедије, које се пред страним очима опрезно скривају; Он може да утиче својим саветима и опоменама, и на тај начин да постане васпитач новог човечанства, јер у његовим рукама почива здравље будућих генерација. |

Узео сам ову тему јер сам као венеролог имао прилике да видим велики број сексуалних порока, настраности, болести и патњи наше деце и младежи. Иза затворених врата лекарске ординације спустио сам се дубоко испод површине видног живота у подземни свет дечијих мисли и радња, чије скривене стазе и дела су непозната родитељима и васпитачима. Деца то њима никада не би признала јер су им родитељи утерали страх у кости најсвирепијим. средствима: потцењивањем, омаловажавањем и неистинама, да је полност нешто гадно, срамно и одвратно о чему се никада не сме говорити. Али када се са дететом говори озбиљно, имајући увек пред очима његово доба и способност схватања, оно отвара своју невину, непокварену душу и поверава се.

Дозволите да будем мало индискретан и да изнесем, од многих, само неколико примера из своје лекарске праксе, како из најотменијих и најбогатијих, тако и из најсиромашнијих кругова и породица.

Код једног ученика петог разреда гимназије констатовао сам свеж сифилис на гениталијама. Од њега сам дознао да се није заразио полним сношајем, већ га је један перверзан тип заразио језиком. За то му је плаћао сваки пут по 50 динара.

Приликом једне полицијске рације ухваћен је у хотелској соби код железничке станице један пар ђака путника у постељи. Она шести, а он седми разред. Мојом интервенцијом ова аферг