Jugoslovenski Rotar

САОБРАЋАЈНИ ПРОБЛЕМ БАЛКАНА

Славко Сиришћевић, Р. К. Београд

У садашњем моменту великих међународних заплета, када мали народи Балкана са неизвесношћу очекују шта ће им донети сутрашњица, можда се чини као неки анахронизам говорити о саобраћајном систему овог чудног троугаоног полуострва, а нарочито говорити о ко-ординацији његових комуникационих сретстава.

Кад се има још у виду да на њему има 6 држава, и још већи број народа разних раса, порекла и религија, са понекад врло различитим језицима, погледима и тенденцијама, онда се одиста чини, на први мах, доста необично, што се тај проблем уопште поставља.

Међутим, балканско полуострво претставља ипак једну географску, а у многочем привредну и саобраћајну, па чак и донекле политичку и културно-фолклорну заједницу, у којој многи елементи ублажују велике расне и друге разрожности, напротив упућују све те разне народе и државе на извесне заједничке акције које се у новије доба, у виду некадашњих балканских конференција, доцније пак балканског споразума и још млађег солунског пакта, све више учвршћују, пречишћавају и допуњују.

Проблем балканског саобраћаја и његове ко-ординације је један од најкомпликованијих. Ми га у овом кратком излагању не можемо привести решењу, штавише, нити га у појединостима изложити. Због ограничености времена, а не губећи из вида велики значај питања, ми ћемо ипак настојати бар да га набацимо у великим линијама, осветљавајући га понеким уочљивијим примером.

Говорећи о саобраћају Балкана није могуће ограничити се на његов чисти географски појам.

Географски ни Румунија, ни Турска, а добрим делом ни сама Југославија, строго узевши, не припадају, или не припадају потпуно балканском полуострву. Та од Турске је свега 24 хиљаде кв. километара на Балкану, док Турска запрема на азијској територији (1,250 хиљада кв. км.) већу површину од површине целог Балкана, уједно узетога. Од Румуније једва Добруџа географски припада Балкану, док је од Југославије цели северни и западни део, све оно што је с оне стране Купе, Саве и Дунава, централна Европа.

Па ипак све те државе рачунају се као Балканске државе. Традиција, обичај, историјске, фолклорне и друге везе увлаче их у појам Балкана исто онако као што и Бугарску, Грчку и Албанију, једине три, по географији, чисто балканске државе.

Ако се тако схвати појам Балкана, онда имамо на преко 2 милиона кв. километара површине (географски Балкан свега око 750.000 кв. км.) и на преко 60 милиона становника (сам теографски Балкан половину тога), неких 280.000 километара путова, од чега за моторни саобраћај у употребљивом стању нешто преко половине (145 хиљада км.), а добрих и асфалтираних тек нешто преко 50.000 км. На том сразмерно големом простору има још око 35.000 км. желез-

275