Jugoslovenski Rotar

ничких пруга разних капацитета и колосека, 4.000 км. узаног колосека (тј. 0.60, 0.76, 1 и 1.20 м. ширине), око 15.000 км. ваздушних, 5.000 км. речних и језерских пруга и 10.000 морских миља редовитих паробродарских пруга под балканским заставама. То је количина која не може нарочито импоновати ни с обзиром на пространство територије, а ни с обзиром на број становништва. Расподела тих саобраћајних веза врло је различита према појединим територијама.

У погледу путова, способних за моторизовани саобраћај, преко једне трећине отпада на Румунију, близу трећина на Турску, скоро петина на Југославију, око осмина на Бугарску, а четрнаестина на Грчку.

Од железничких пруга трећина отпада на Румунију, нешто мање на Југославију, петина на Турску, десетина на Бугарску, а свега 8% на Грчку. У погледу узаног колосека ми смо апсолутно на првом месту, Грци релативно, а онда Бугари.

Путови и жељезничка мрежа немају много значаја за саобраћај без одговарајућих возних сретстава, због тога је неминовно упознати се и са овим елементом да би се оценила важност сувоземног саобраћаја Балкана и његовог капацитета.

Цео Балкан располаже са преко 110.000 моторних возила, дакле мање него по једна кола на км. употребљивот, а по двоја на км. доброг пута.

Између количине путова и броја кола влада између балканских држава велика несразмера. Једно упоређење између појединих држава указује на сразмерно много јачи број кола у односу на километражу употребљивих путова у Грчкој, (44 кола на сваких 10 км.) да не бих рекао 4,4 на 1 км. а најслабије у случају Бугарске (8 кола на 10 км, Турска 3, Југославија 7, Румунија 8, а Албанија 10 кола на 10 км.), што указује било на недовољан број кола, било на недовољан број аутомобилских употребљивих путова, или на обоје. Сразмера између ова два чиниоца чини се да је најповољнија у Албанији и Румунији, где приближно и на сваки километар »употребљивог« пута, долазе по једна кола.

На колосецима железничких пруга балканских држава однос је знатно уравнотеженији, иако је и ту положај најповољнији у Румунији.

Цео Балкан има преко 8 хиљада локомотива, скоро 9 хиљада путничких кола са близу пола милиона места, 60 хиљада затворених и непуних 80 хиљада отворених, а преко 4 хиљаде специјалних кола. Далеко би нас одвело упоређивање густине локомотива и појединих врста ватона по држави и уопће на све балканске пруге, али очигледно је да у том погледу Румунија и наша држава заузимају прва места.

Биће од интереса упоређење брзина возова на Балкану. Средња комерцијална брзина брзих возова (са задржавањем на међустаницама) највећа је у Румунији. Тако на релацији Букурешт— Констанца та брзина креће се од 65 до 81 км. на сат. У Југославији највећа просечна брзина бележи се за симплон, и то на релацији Београд—Ниш 71 км. а на релацији Загреб—Београд 63 км. Међутим у Румунији има брзих возова који преваљују просечно тек 43 км. Ha car, a у Југославији чак и 36 км. али на релацији Шитион—Свиленград брзи воз преваљује тек 28 км. на сат, а симплон свега 43 км. Интересантно

276