Jugoslovenski Rotar

~

проповедаше да не треба узети оружје у руку нити се треба оду: пирати непријатељу јер »види Бог« па ће душмане казнати и без отпора.

Јака пропаганда против Бугарске осетила се у доба владавине царевића Нићифора Фоке и Јована Цимиска, а нарочито када је Фока победио Арабљане. Одмах се онда окренуо против Бугара, те је на све стране почео тражити савезнике, и доживело се јошу то време да Словени бију своју рођену браћу Словене за корист неког траћег. Наиме, Фока је послао са даровима депутацију у престоницу Кијев, рускоме Кнезу Свјатославу, кога позва за савезника против Бугарске. Овај пристаде, диже силну војску и зарати против Бугара, тако да се са њима носио пуне четири године и најзад их победио 972, док се Византија измакла и посматрала како се Словени прваве за њен рачун.

Но чим Сјатослав после победе над Бугарима пође даље, пар Јован Циниск брже боље загази у Бугарску, тобож да помогне Бугарима да их Руси не прегазе, јер да он не иде против Бугара већ против Руса који тако сурово хоће да отму слободу бугарском народу који је Византији тако драги добар сусед, те зато позива све Бугаре да се са византијском војском удруже и да непријатеља одбију. Разуме се, да су Бугари, истурени опет у први ред, док су Византинци ишли за њима. ИМ цела трагедија се завршила тиме, што је наследник цара Петра, цар Борис П са сином Романом био одведен у Цариград где му је одузето царско достојанство, а: ae гарска оглашена да је под влашћу Византије.

Тако, крајем 10 века завршава се први период бугарске исто» рије њеном пропашћу и падом под грчку власт. Чамиће у Donna" 200 година, а онда ће отпочети њено поновно уздизање.

После пада Бугарске под Византијску власт 927 године, остали су само по неки крајеви на периферији што не хтедоше признати вазалство. И чим је умрла царица Марија Ирена, жена цара Петра; по пореклу Гркиња, Византинци већ нису више имали поверења према своме зету цару Петру. Чак ни бугарски бојари нису многф марили за цара Петра, и тако се догодило да синови бугарскога кнеза Николе, Давид, Мојсије, Арон и Самуило, подигоше устанак на линији од Видина на Дунаву, па преко Софије и Ћустендила све до Охрида. Које у борбама са Византијом, које у у међусобним сукобима, ова браћа се изгубише, а остаде најмлађи Самуило који признаде за свога цара сина Петровога Романа, те је као његов војсковођа отпочео борбу против Византијскога цара Василија [, У једној борби цар Василије [. заробио је бугарскога цара Ро: мана, и одвео га у тамницу у којој је и умро У Цариграду. Тиме се угасила династија славнога цара Симеона, те је сада једна национална скупштина прокламовала Самуила за цара, који се дао круг нисати од православнога клера у Охриду где је наместио и своју престоницу поред престонице у Преспи.

Цар Самуило је интересантна појава међу Словенима на Bane кану. Он је желео да по сваку цену настави политику Симеуна Вез ликога, а то је политика еманциповања од Византије, уз окупљање свих словенских племена у једну јединствену државу. И он је у

369