Jugoslovenski Rotar

teritoriji ponikli odmah posle propasti antičkoga sveta na mestima starih rudnika, a ne tek pošto smo mi počeli sa njihovom eksploatacijom. Tako su Sasi po nazivima mogli sa sigurnošću pronalaziti stara rimska rudarska mesta. Za dokaz ovoga neka služi i druga naša nomenklatura koja je sve antičko, staro i arhaizovano nazvala sa posebnim imenima. Ova ukazuju na prošlost njihovu. Drugi dokaz neka bude i taj, što su svi naši srednjevekovni rudnici kao i današnji sa malo izuzetaka ponikli na mestima rimskih rudnika.

Srpski srednjevekovni rudnici davali su srebro, železo, bakar i olovo. Kao i u rimsko vreme oni se nalaze na Rudniku, Kopaoniku, oko Peka, Timoka, Prištine i Kratova. Povremeno i rudnici istočne Bosne pripadali su Srbiji. Osobite su povlastice bile dane rudarima Sasima, slične trgovcima i zanatlijama iz Dubrovnika i sa Primorja. Strogi su propisi naređivali koliko sme trajati obustava rada u pojedinim rudnicima, i kada drugo lice može nastaviti posao. Regulisani su pravni odnosi vlasništva. Organizacija je provedena između radnika i imalaca rudnika. Državni fiskus koji je u to vreme pripadao kruni imao je određene prihode od svih rudnika. Tako je naše srednjevekovno rudarstvo dobilo i svoj pravni i zakonski oblik. Pored rudnika nikla su mesta, trgovi, u kojima je buktao život, cvetali zanati i trgovina. To je slučaj sa Novim Brdom, Janjevom, Brskovom, Prizrenom, Novim Pazarom i Peći. Takođe se razvilo i kovanje novca u Brskovu, Novom Brdu i Rudniku. Titule vladaočeve su na njima ponekad latinski napisane, svedočanstvo, da su novci izrađivani od doseljenih majstora iz primorskih gradova. Za razliku od rimskih rudnika u našim krajevima, koji se uglavnom raspoznaju po arheološkm tragovima a manje po pisanim spomenicima, naši srednjevekovni rudnici su bogato opisani i sačuvani u pisanim spomenicima, darovnicama, listinama, ugovorima i zakonskim odredbama. Možda zato arheološki na njima nije baš ništa rađeno, jer su pisani spomenici davali obilje podataka. A arheološki rad na njima kao i na rimskim pružio bi podatke o ovoj izuzetno krupnoj našoj privredi u prošlosti i sadašnjosti, koja značaj našeg kraja podiže i daje mu osobitu važnost. Fragmentarni podaci, kojima sad raspolažemo bili bi tada upotpunjeni i davali bi realnu sliku ovoga predmeta. U ovom kratkom pregledu samo je najvažnije istaknuto u koliko se odnosi na arheologiju. Pravna i tehnička strana rudarenja zasebno su poglavlje, koje bi mogli obraditi pravnici i inženjeri. Tada bi slika našeg starog rudarskog rada bila sasvim jasna. Dolaskom Turaka traje još izvesno vreme rudarska radinost kod nas. Veliki sultani iz vremena najvećeg napona Turskog carstva prihvatili su uglavnom naše srednjevekovne propise i običaje o rudnicima i pismeno ih potvrdili i propisali. Ali sa opadnjem turske moći opada i rudarenje u našim krajevima, da se opet zahvaljujući pregalaštvu nekolicine u sadašnjici digne.

123