Jugoslovenski Rotar

Među hroničnim alkoholičarima vrlo često nalazimo ljude koji pri piću izbegavaju društvo i piju u samoći — 1. zv. solotrinkeri. To su mahom inteligentniji ljudi, koji se ženiraju da sede za istim stolom sa običnim pijanicama, i koji u njihovom pijanom razgovoru ne nalaze uživanja, ili koji uviđaju rđavu stranu svoga poroka, pa se povlače u usamljenost, da bi se od sveta sakrili.

Većina alkoholičara, iako mogu mnogo da popiju, ipak već posle nekoliko čaša pokazuju znake da ih je piće uhvatilo.

Od ovih pravih alkoholičara razlikuju se ljudi koji po navici redovno piju; t. zv. gevonhajttrinkeri. To su ljudi koji piju, čak i mnogo piju, ali se ne opijaju, niti pokazuju duševne promene koje nalazimo kod hroničnih alkoholičara. No to ne znači da se i oni ne mogu opiti, niti da su izvan opasnosti da docnije obole od posledica alkoholizma. Samo što oni ni u pijanstvu ne izgube svoju fizionomiju i vlast nad sobom, dok kod pravoga pijanice alkohol zbriše sve što je vaspitanje i okolina dala i ostaje samo primitivan čovek.

Interesantno je kako je alkohol u stanju da degradira i niveliše pojedine ljude iz najboljih familija i najviših društvenih klasa, koji se za stolom u krčmi, ili u zavodima za smeštaj alkoholičara, vrlo brzo sprijatelje sa onima iz najnižih društvenih klasa.

Pored toga što usled hroničnog alkoholizma mogu da obole gotovo svi unutarnji organi a naročito stomak, jetra, bubrezi, srce i krvni sudovi, hroničan alkoholizam izaziva i izvesne psihičke promene, od kojih najviše padaju u oči etička degeneracija, otupelost za finija osećanja i ogrubelost u ponašanju i vladanju.

Inteligencija takođe opada, tako pamćenje počinje da slabi, a potom 1 moć rasuđivanja, što sve može da vodi do potpune alkoholične demencije. U afektivnoj sferi naročito se opaža bolesna razdražljivost, sa izlivom gneva, zbog čega ovakvi ljudi postaju opasni po svoju okolinu a naročito svoju porodicu.

Alkoholizam prestavlja i jedan od najvažnijih uzroka kriminaliteta, jer su u pijanom stanju moralne kočnice oslabljene, a razdražljivost povećana, usled čega dolazi do raznih ispada i delikata. Dugotrajna preterana upotreba alkoholnih pića u većini slučajeva vodi degenerisanju dotične ličnosti, kao i socijalnom propadanju nje i njene porodice.

Alkoholizam igra veliku ulogu pri nesrećnim slučajevima a naročito u saobraćaju. Prema raznim statistikama, gotovo u 40% nalazimo, da je kod okrivljenih alkohol u krvi povišen u toksičnoj meri. Ljudi sa 10% i više alkohola u krvi prestavljaju direktnu opasnost za saobraćaj, i pregled krvi na alkohol, daće nam najsigurniji dokaz, da li je dotični bio u treznom ili u napitom stanju.

Naročito su etički defekti karakteristični za hroničan alkoholizam. To promenjeno stanje ogleda se u bezobzirnom egoizmu i neosetljivosti prema porodici, u izbegavanju neprijatnosti života i traženju utočišta u piću. Da bi dobili novac za piće u stanju su da prodaju najpotrebnije kućevne stvari, kao i da proćerdaju celokupno imanje; da se ponize do najnižega stepena, da prevare, ukradu i da prose. Pri tome ne vode brigu o svome položaju, i što će drugi na to reći. Pijanicu se ništa ne tiče da li će njegova porodica imati hleba da jede, samo neka on ima za piće. Da bi dobio novac za piće u stanju je i svoju ženu da otera u nemoral.

224