Jugoslovenski Rotar

čaše vina ili piva, u stanju su da izazovu to stanje. Tako, bez ijednoga znaka pijanstva, kao što su zaplitanje jezikom ili povođenje u hodu, odjednom, dotle potpuno normalno lice, prelazi u brutalan napad, razbija i lomi sve što mu pod ruku dođe. Ovo stanje može da se odigra u kratkom vremenu od jedne minute, većinom pak traje duže i po nekoliko sati. Gotovo uvek ono se završava dubokim snom, iz koga se dotična ličnost probudi sa potpunim zaboravom šta se pre toga odigravalo.

Ima ljudi koji jedan jedini put u životu od toga obole, kod onih pak kod kojih se to ponavlja, napadi su uvek slične prirode.

Uzrok ovakvim pojavama poglavito leži u naslednom opterećenju od strane roditelja, gde nalazimo alkoholizam, epilepsiju ili psihopatsku konstituciju; po nekad zadobivene kontuzije glave i mozga mogu docnije biti uzrok ovakvom stanju. Iskustvo uči da dotične ličnosti ne reagiraju pri svakom uzimanju alkohola na taj način. Izgleda da su potrebni još neki izazivajući momenti kao na primer: jaka uzbuđenja, velika toplota ili hladnoća, dalje pojave koje organizam slabe kao: glad, fizički zamor, gubitak krvi.

Patološko pijanstvo ne sme se mešati sa običnom intolerancijom nepodnošljivošću prema alkoholu. Naime, ima ljudi koji se posle jedne do dve čaše vina odmah opiju, samo njihovo pijanstvo ne pokazuje znake napred opisanoga patološkog pijanstva, već ima oblik običnoga pijanstva. Tu umanjenu podnošljivost obično nalazimo kod epileptičara, maloumnih, i degenerika.

Još na jednu interesantnu formu alkoholičara hteo bih da vam skrenem pažnju, na t. zv. dipsomane ili kvartaltrinkere. To su ljudi koji obično ne piju, ili piju umereno. Oni ne pokazuju psihičke promene koje obično nalazimo kod hroničnih alkoholičara, brinu se za svoju porodicu, a po neki uživaju opšte poštovanje. Žeđ za pićem kod njih se pojavljuje povremeno, u nastupu. Obično pre toga bivaju razdražljivi, rđavo spavaju, imaju osećaj neke strašne nelagodnosti i straha. Poneki u ovome stadijumu predosete napad, i potraže sklonište u kakvom sanatorijumu. Drugi pak, pod uplivom nesavladivoga nagona ka piću, piju sve što im do ruku dođe: pivo, vino a ponajviše rakiju i koncentrisana pića; u nedostatku ovih čak etar, špiritus, gas i benzin. U prkos skoro neverovatnoj količini koja je popivena, alkohol ne izaziva pijanstvo. Pojedini, kod kojih postoji osećaj stida, piju kod svoje kuće, ili idu u zabačene krčme, gde ih niko ne poznaje, drugi se ne obziru na to, već idu od krčme do krčme, pijući do poslednje pare, u nedostatku novca prodaju kaput, sat ili što imaju pri sebi. Žene iz uglednih porodica u stanju su da se prostituišu za čašicu rakije.

Za vreme tih nastupa, ovakvi bolesnici često dolaze do najčudnijih ekscesa, lutanja i seksualnih delikata, zbog čega dopadnu i zatvora. To bolesno stanje traje dva do osam dana, ređe duže, posle čega nastupa dubok san, iz koga se bolesnik probudi, za stolom u nekoj krčmi, jarku ili policiji, neznajući kako je tamo došao, i šta se sve s njime za to vreme zbivalo.

Glavni uzrok ovakvim oboljenjima leži takođe u bolesnoj naslednoj konstituciji, a po nekad i povrede mozga usled pada i udara, mogu izazvati isto stanje.

226