JUS standardizacija

12 _

7

pretstavljali ozbiljno olakšanje za naše potrošače, ali i korisnu meru i za same proizvođače, koji su donetim propisima bili prisiljeni da svoje napore usmere na poboljšanje kvaliteta i na saobražavanje asortimana stvarnim potrebama potrošača.

Pored toga, propisima donetih standarda postavljena je obaveza i našoj trgovačkoj mreži, da obuću kupuje po tim propisima i da je stavlja u promet sorfiranu po propisanim kvalitetima, i to:

a) cipele bez ijedne greške u I klasi,

b) cipele sa manjim greškama u B klasi i

c) cipele sa više grešaka u škartu.

Razumljivo, za svaki od pojedinih kvaliteta moralo je da se odrede i posebne prodajne cene, da bi se razlikom tih cena istakla i razlika u kvalitetu.

Učinimo. li sad upoređenje između naše ranije industriske proizvodnje obuće sa sadašnjom, lako ćemo uočiti da su u pogledu kvaliteta i raznovrsnosti sortimana postignuti značajni rezultati, što je bezuslovno i posledica donefih standarda. Tako naprimer, u NR Srbiji izmenjen je u velikoj meri industriski način proizvodnje, pa se već uveliko ide ukorak sa Drvoklasnom ručnom izradom. To sa smelošću možemo reći i za proizvode preduzeća »Proleter«e — Beograd, koji su i danas već rado traženi na tržištu.

Navodeći ovu konstafaciju, korisno je da naglasimo i to, da nama, u našem preduzeću, primena standarda za kvalitet obuće nije pričinjavala naročitu teškoću, izuzev kratak prelazni period, u kome je bilo neophodno da se kontroMni organi preorijentišu na nove DroDise.

Ali, ovaj napor industriskih preduzeća nije smeo da ostane izolovan, jer je bilo neophodno da se jednovremeno za primenu standarda bore i trgovačka preduzeća, zahtevajući da im se isporuči obuća rađena saobrazno propisima standarda, i snabdevena oznakom »JUS...«. Ne čineći to; trgovačka mreža kupuje još uvek znafne količine obuće koja ne odgovara našim guvandardima, a iz razloga, što na takvoj obući postiže Z7natno veću zaradu. To je, uglavnom, obuća od Dprivatnih zanatlija i pojedinih zadruga, sa visokim prodajnim cenama, koje se redovno kreću od 4.500 do 5.200.— din., i ako fa obuća ne spada u red regularne robe. Potrošači nažalost nemaju mogućnosti da uoče pravi kvalitet kože takve obuće, iako bi tu spekulaciju

DK 677.1/.5.064

OB i ___STANDARDIZACIJA

lako ofkrivali kad bi u izlozima pored cena fe obuće bio istaknut i kvalitet same kože. :

Smatramo s toga da bi bilo neophodno, da se ovim pitanjem pozabavi i trgovinska inspekcija, koja bi imala zadatak da proverava u kojoj se meri primenjuju jugoslovenski standardi, i da li je naša trgovačka mreža zainteresovana u svom delokrugu za primenu tih propisa.

'Uporedo sa organima trgovinske inspekcije mogao bi da deluje i organ Savezne komisije za standardizaciju, prilikom pregleda frgovačkih preduzeća. Najbolje bi, pak, bilo, kad bi Savezna komisija za standardizaciju imala svoju stalnu komisiju, u koju bi bili - uključeni i stručnjaci iz proizvodnje, s fim, da ta komisija vrši česte kontrole primene standarda.

Kroz takav način kontrole lako bi se i brzo otkrivali proizvodi lošeg kvaliteta, a obaveštavanjem javnosti o takvim slučajevima postigao bi se neophodan pritisak na proizvođače i trgovačku mrežu, pa samim tim i zaštita naših potrošača.

= Miodrag Rančić Služb. preduzeća »Prolefer« Beograd

= * *

Ovaj članak druga Miodraga Rančića objavljujJemo kao njegovo lično stanovište. Međutim, Savezna komisija za standardizaciju pozdravlja u svakom slučaju inicijativu, da drugovi iz preduzeća neposredno kažu svoje mišljenje o primeni jugoslovenskih sftandarda za proizvode koji su predmet proizvodnje njihovih preduzeća. Ovo utoliko pre, što je baš u slučaju primene standarda za kvalitet obuće uočeno, da fi standardi nisu primenjivani i usvajani fempom koji bi bio poželjan prvenstveno u interesu naših potrošača. Kao naročito karakteristično ukazujemo na +tVrđenje druga Rančića, da primena jugoslovenskih standarda za kvalitet obuće nije uslovila nikakve naročite teškoće preduzeću »Proleter«, dočim su pojedina isto= rodna preduzeća ivrdila da će te teškoće morati svakako uslediti.

_ Radi toga, bilo bi celishodno da se čuje i ta druga strana, a i trgovačka mreža, koje bi samo iznošenjem konkretnih opravdanja mogle ukazati na uzroke nedovoljne borbe za primenu standarda za kvalitet obuće.

VEĆA IZDRŽLJIVOST — CILJ TEKSTILNOG PROGRAMA

(Standardization, ASA, FPebruary, 1953)

Na konferenciji, na kojoj je prisustvovalo 39 Đroizvođača, potrošača, trgovaca i tehničkih grupa, rešeno je da se traži od Američkog društva za standardizaciju da izradi plan donošenja standarda za izradu tekstilnih tkanina. Plan bi obuhvatio sve one ekstilne proizvode koje nabavljaju i upotrebljavaju hoteli, bolnice i druge slične ustanove.

Američko udruženje hotelijera, od koga potiče ovaj predlog, u svome obrazloženju kaže, da su ovi standardi potrebni da bi se odredile karakteristične osobine i propisi kvaliteta fkanina od kojih se izrađuju peškiri, čaršavi, stoni i posteljni, jastučnice, uniforme, manfili i radne košulje osoblja, zavese, tkanine za nameštaj itd. Uz ove standarđe potrebno je izraditi i metode kontrole standardom propisanih osobina.

Rad na ovim standardima bio bi sličan radu na izradi Američkih standarda za fkanine od viskozne i acetatne svile i njihovih mešavina. Ovi standardi propisuju jačinu, postojanost boje, otpornost na pranje i ostale osobine, a prema specifičnoj nameni upotrebe.

Hoteli kupuju godišnje 14 miliona peškira, 6 miliona čaršava i 15 miliona jastučnica. Prosečno se šalje na pranje dnevno oko 4 miliona peškira i 92 miliona čaršava. ;

Kupci tekstilnih pofreba za usfanove ne mogu danas da znaju, kakvu izdržljivost mogu da očekuju od tkanina koje kupuju. Tkanine za namešfaj, koje Dpokazuju dugu izdržljivost ako se upotrebe u unutraŠnjem uređaju hotelskih soba, mogu brzo i jako da izblede ako se upotrebe na mestu koje je izloženo suncu. Čaršavi često pokazuju veliku jačinu i ofpornost na cepanje ako se vuku recimo u pravcu potke, a lako se cepaju ako se vuku u pravcu osnove. Dešava se da se mantili hotelskog osoblja skupe i izblede posle prania.

Američko udruženje hofelijera ima svoju laboratoriju u kojoj se ispituju proizvodi i uređaji koje šalju 6.000 hotela članica. Rad te laboratorije sastoji se u ispitivanju uzoraka materijala pre kupovine, da bi se utvrdila njihova izdržljivost u pogledu namenjene upotrebe, kao i ispitivanje materijala i uređaja posle nabavke, i da bi se došlo do podataka i razloga njihovih eventualnih nedostataka. Đa bi se ovaj rad dobro obavliao, kaže se dalje u obrazloženju, potrebno ie izraditi standardne propise, uslove izrade i metode kontrole. i

U diskusiji na konferenciji učestvovali su i pretstavnici industrija bojenja, hemiskog čišćenja i pra=

daa — e S ani i — (i

—

ta

os _— eb n i n

Mana

| | }