JUS standardizacija

DK 389.1

COL PROTIV METRA

Pod ovim naslovom objavljen je u organu Švajcarskog biroa za standardizaciju (VSM-SNV Normen Bulletin, br. 12 ad decembra 1952) jedan članak Dr. -Ing. Carla Rossi-a, direktora Ente Nazionale Italiana di Unificazione, koji ovde dajemo u nešto skraćenom prevodu. -

Mnogoga čitaoca iznenadiće možda, da se danas još može da piše o gornjoj temi, jer bi se reklo da je pitanje — col ili metar — odavno prečišćeno. Međutim, u fabrikama, radionicama, pa i u glavama ljudi, izgleda da to pitanje ipak još nije raščišćeno. Zbog toga, dajući prevod navedenog interesaninog članka, pokušaćemo da ukratko ukažemo na potrebu, da se i kod nas razmisli o pitanju jedinice mere za dužinu i da se po njemu zauzme jasno i odlučno gledište.

* * *

Col ili metar? Dva sveta. Dva simbola.

Col je dar rimske civilizacije čovečanstvu. Prvobitna »uncia« pretvorila se u. »inch«, velik kao nokat jednoga palca iz onih drevnih vremena. Zbog toga mu je veličina u svakoj provinciji druga. Tek 1324 god. je vrednost cola u Velikoj Britaniji zvanično definisana kao veličina »tri zrna sočiva, stavljena u red jedno do drugog«.

Sa tom zadivljujućom ftačnošću živeo je col ne·smetano do 16 veka, sve dok nisu jedne nedelje »po najvišem naređenju« 16 kraljevskih podanika po izlasku iz crkve postrojeni u red »u potiljak« tako, da

- prsti levoga stopala jednoga dodiruju petu onoga ispred njega.

Izmerena dužina proglašena je zvaničnom jedinicom mere (jedan »perch«), a njen šesnaesti deo bio je zvanična dužina jedne stope (»foot«), čija dvanaestina je proglašena veličinom jednog cola (inch«).

Ali sa porastom saobraćaja i veza među pojedinim zemljama, ubrzo je postao neodrživ način sporazumevanja, baziran na tako nestabilnim i promenljivim stvarima, kao što su stopa, lakat i drugi delovi čovečijeg tela. Zbog toga su krajem prošlog veka col i druge engleske jedinice mere postepeno definisane veličinom zakonski utvrđenih pramera (etalona), koje su brižljivo čuvane u naročitim arhivama.

Zbrka jedinica. Tako utvrđeni komplikovani sistem je još i danas na snazi i koristi se, sa izvesnim otstupanjima, i u Sjedinjenim Državama Amerike i u nekim drugim zemljama. Njegovom praktičnom korišćenju ništa ne smeta što je kongres SAD još 1866 godine proglasio decimalni sistem mera, kao jedino važeći (Metric Act).

Međutim, i pored etalonima određene veličine raznih jedinica mera, u svetu je postepeno rasla zbrka usled upotrebe raznih jedinica mera. To je postajao pravi vavilonski metež, u kome su se trgovci, tehničari i naučnici gubili u preračunavanjima i često se nisu razumevali. Bila bi zbog toga prava blagodet za čovečanstvo da svi ti proizvoljni merni sistemi isčeznu i da budu zamenjeni jednim jeđinstvenim sistemom, bez obzira na to, da li bi on bio baziran na nekoj

jedinici iz prirode. To bi bila jedna nezaboravna zasluga, jedan bitan doprinos civilizaciji i zbliženju

_ naroda.

Prvi konkretan predlog za uvođenje takvog jedinstvenog sistema učinio je Taljeran u Francuskoj Konstituanti 1790 god. Naredne godine, jedna komisija naučnika predložila je, da se za jedinicu dužine po

novom sistemu uzme jedan četrdesetomilioniti deo

obima zemljine kugle. Jedna druga komisija. razradila je 1795 god. osnove sistema i utvrdila nazivne delove metra i njegovih umnožaka. | Međutim, ideja jednog jedinstvenog mernog sistema prodirala je samo vrlo postepeno i s teškoćama. Tek 1875, usvajanjem konvencije o metru, stekao je decimalni mefarski sistem međunarodno priznanje. Stvoren je prametar od platine — iridiuma, koji se čuva u Sevru. Ali kako je kasnijim fačnijim ispitiva– njima zemljine veličine utvrđeno, taj prametar ne

odgovara fačno njegovoj definiciji (40-milioniti deo

obima zemlje). I tako ispada da je i metar, kao jedinica dužine, jedna sasvim proizvoljna veličina, kao što bi bila i makoja-druga dužina koja bi bila proglašena apsolutnom jedinicom.

Mada je decimalni metarski sistem, od svoga stvarnja na ovamo, stalno dobijao na terenu i mada ga čak i u Velikoj Britaniji i SAD naučnici, elektrotehničari i drugi intelektualci primenjuju, ipak anglosaksonske jedinice mere drže i dalje uporno svoje pozicije. Šta više posle poslednjeg svetskog rata, a kao posledica savezničke pobede, njihove pristalice su još upornije i trude se da ih prošire i u drugim zemljama, na štetu metarskog sistema. :

Činjenica je, da Englezi i Severoamerikanci smatraju uvođenje metarskog sistema u njihovim zemljama teškim ugrožavanjem njihovih industrija, koje rade sa colom i funfom. Oni priznaju da je računanje u mefarskom sistemu brže, ali oni smatraju da se u radionicama njegovim uvođenjem ne postiže nikakva ušteda vremena, a to bi bilo važnije u cilju sniženja proizvodnih froškova. Osim foga, postoji još jedan ozbiljan razlog: ako bi se htelo da zameni engleski sistem metarskim sistemom, moralo bi se u jednom dugom prelaznom vremenskom periodu primenjivati oba sistema. To znači da bi se dugi niz godina morale držati dvostruke garniture alata, što bi njihovu industriju teško opterećivalo.

Primer vijka. Da navedemo jedan primer. Okolnost, da jedan vijak sa metričkim navoiem niie zamenljiv sa vijkom sa colovnim navojem, prisiliavala bi proizvođača koje bilo mašine, da godinama nastavi da izrađuje viike dvaju sistema, a isto tako da dvostruko proizvodi i sve druge delove koji imaju navoi. i to sve dofle, dok i poslednia takva mašina ne bi bila stavliena van upofirebe. To bi bilo, recimo. za iedan automobil kroz deset godina, a za neke instalacije i kroz pola veka. To bi značilo decenijama neprijatnosti za proizvođača. potrošača i osoblie koje rukuie mašinama. koji bi svi bili prinuđeni da drže na skladištu dvostruke garniture rezervnih delova.

Nepobitna je činjenica, da metarski decimalni sistem pruža nesumnjive prednosti u. pogledu iednostavnosti i sposobnosfi prilagođavania, naročito ako se koriste decimalni razlomci umesto nekih kompli-

kovanih razlomaka cola. To je razlog, što je anglo-:

američka tehnika. o predlogu čuvenog konstruktora J. Wlutwortha iz 1857 god.. u izvesnim sektorima usvojila jedno solomonsko rešenje: napustila ie. nezgodnu podelu cola na dvanaestine i šesmaestine i zamenila je decimalnim razlomcima. Na tai način dobiven ie jedan decimalni sistem sa colom Kao OSnovnom jedinicom namesto cenfrimetra. A s obzirom na to, da je i centimetar proizvoljna jedinica, ne bi se protiv toga moglo ništa navesti.

arya_ıt4yaaaa( (BL daaa Juliej ruziiGa2. aa iadiiyrpulu Kuda Ly idi s zapsz.y gusari kih ug ye adi, a Si&ijug::ay Bi daik aa gen ayiiĆaA Aki soy Mi kila štlyac anali S GR Ga a

tate fyakeaa

pad zaynij-eay|ueći zada -

a a:Oma a a OSS