JUS standardizacija

rip urubitrj

j | 3.

STANDARDIZACIJA

| Ali, u međuvremenu raste broj jedinica. {Đanas već imamo i mikro-col kao naziv za milioniti deo cola, pa »mil« kao hiljaditi deo cola, zatim Rkilo-col, tj. 1000 cola, i mega-col, što znači 1,000.000 cola. Decimilizacija starih engleskih jedinica mere nastavlja se i dalje: isčezao je »kips« koji je pretstavljao 1000 funti i zamenjen je metarskom tonom. Haos obećava da postane još veći.

Borba je otvorena. Na nesreću, nas koji smo verni metarskom decimalnom sistemu, pritiskuju anglosaksonci celom težinom svoje indusrtije da ceo svet uvede col i funtu, čak i bez decimalnog oblika. Proizvodni kapacitet njihove industrije može se oce= niti najmanje kao polovina svetske produkcije, ako ne i više, kao naprimer u automobilskoj industriji i industriji čelika. ·

7 “<

Amnglosaksonce naravno ne muči to, što bismo, u slučaju kad bismo morali centimetar da zamenim colom, morali da podnesemo sve one neprijatnosii O kojima je napred bilo reči. To bi, naprotiv, pretstavljalo isto toliko prednost za njihovu industriju, koja bi koristila zbrku koja bi nastala u našoj industriji i preplavila tržište svojim proizvodima. i

Borba između pristalica cola i metra razbuktala se na međunarodnom ferenu. Čovek sa ulice nema nikakvu preistavu o tome, kakvi ogromni interesi se često kriju iza nekog na izgled beznačajnog pitanja.

Ali, ako bismo mi rekli, da je on od nas udaljen samo jedan »mega-inch«, da li bi znao gde se nalazi? I on bi morao da napusti svoje metarsko vaspitanje i da nauči da misli u colovima, isto kao veliko mnoštvo radnika i tehničara, koji u našoj industriji, naročito maloj i srednjoj, kao i u zanatstvu, još ne upotrebljavaju čvrsta merila (kalibre). Kuda bi to dovelo? Zbog toga mora biti parola: braniti metarski decimalni sistem. *

# * :

Ne ulazeći u pitanje, u kojoj meri je opravdano zvonjenje na uzbunu koje je izraženo u prednjem članku, ostale vrlo karakteristična činjenica, da jedna ugledna ličnost na polju rada na standardizaciji smatra potrebnim da piše o toj temi, a bilten Švajcarske organizacije za standardizaciju nalazi takođe, da aktuelnost teme opravdava da se članak uvrsti u bilten na uvodnom mestu.

U našoj zemlji ne može se govoriti o nekoj ozbiljnoj borbi dva sistema mera. Oni koji još i danas rado mere i misle colom, uglavnom u zanatskoj proizvodnji, može se reći da pripadaju prošlosti. No ima jedna pozicija koju col i u našoj zemlji još uporno drži, mnogo više po inerciji, nego iz nekih objektivnih razloga. IT baš zbog toga je možda potrebno ukazati na

to, da inertnost i nehat u odnosu na sistem mera može.

Jednog dana skupo da nas stane, i u svakom slučaju tim skuplje, čim kasnije se celo pitanje postavi kako treba. Pozicija koju col drži nije nimalo beznačajna: to je navoj, a navoj, kao što znamo, prožima mašinogradnju u svima njenim porama.

Prilikom diskusije o predlozima jugoslovenskih standarda o navoju usvojen je metrički navoj jednoglasno; colovni (Vitvortov) navoj standardizovan je samo za jedan prelazni period, čije trajanje nije utvrđeno, ali koji svakako treba po mogućnosti skratiti. Protiv takve odluke niko nije stavljao prigovor. Dosledno tome, svi standardni vijci predviđeni su samo s metričkim navojem. To naravno ne isključuje mogućnost da se za izvestan prelazni period standardizuju u najneohodnijem asortimanu i vijci S VitVOTtovim navojem. Prelaz ne može biti izvršen preko noći, to je svakome jasno.

No, sad dolazi ono što nije jasno. Nije jasno, zašto se i posle usvajanja metričkog navoja, Vitvortov navoj i dalje daleko više koristi nego metrički?

Vijci sa Vitvortovim navojem izrađuju se i dalje skoro isključivo, tako da se mogu čuti žalbe, da se vijci s metričkim navojem ne mogu uopšte da nabave kod nas. To je pojava koja navodi na razmišljanje. Prilikom diskusije o predlogu standarda svi se slažu da treba usvojiti metarski sistem. U praksi — skoro niko ne sprovodi usvojene zaključke. Znači li to da ipak postoji skrivena borba cola protiv metra u našoj zemlji? Jedva da bi ko poverovao u to. U svakom slučaju nema ni tehničkih ni ekonomskih razloga za to. Svi drugi razlozi neodrživi su. Oni se mogu nazreti u OVOJ približnoj formulaciji koja ·izražava gledište jednog preduzeća: »Naši inženjeri i tehničari su suviše zauzeti proizvodnjom, a da bi se mogli baviti sprovođenjem u Život novih standarda«. No, prevedeno na praktičan jezik, to znači: »Pustite nas sada na miru, a posle ćemo već videti šta ćemo«. Jer, inženjeri i tehničari koji se bave proizvodnjom biće zauzeti i sutra i kroz 10 godina. Prelaz na drugi sistem je vanredan zadatak, za koji se moraju odrediti posebni ljudi, i po cenu da se privremeno povuku iz proizvodnje, ili, još pre, iz konstrukcionog biroa. Preraditi dokumentaciju u tom pogledu nije ni izdaleka tako veliki posao, kao što bi se reklo na prvi pogled i, u velikom broju slučajeva, ne postavlja nikakve naročite probleme. Svi prolazni vijci koji ne naležu čvrsto u SVOjim rupama mogu se bez ikakve teškoće zameniti, bilo da se radi o novogradnji ili o održavanju. Isto važi i za veliki broj prolaznih vijaka koji čvrsto naležu,