JUS standardizacija

42

Slično stoji stvar i sa nacionalnim standardima pojedinih država, naročito onih, tehnički visoko razvijenih. U mnogo slučajeva oni mogu da nam posluže kao vrlo dobar oslonac za izradu naših standarda, jer kao i kod ISO-a, i njihovi standardi pretstavljaju plod ozbiljnog. višegodišnjeg proučavanja i iskustava, kao i osvedočene primene u praktičnom: životu, radi čega i njihova: korist za našu privredu može da bude veoma velika. Naravno, problem mora da se uvek posmatra obazrivo sa stanovišta naših sopstvenih interesa.

Dotičući se pitanja: šta treba da se tu, našem rudarstvu standardizuje, mišljenja smo da u osnovi treba da se obuhvati samo ono, što mi sami u našoj zemlji proizvodimo. Ukoliko treba da: se neke potrebe nabave iz inostranstva, za koje mi nemamo još standarde, to se ima uzimati po standardima. dotične ili neke druge zemlje, kako nam već bolje konvenira, pazeći da bi to bilo u saglasnosti sa našim propisima. Samo, ovde ireba postaviti izvesnu ogradu. Nabavka, koju: bi nekontrolisano: i pojedinačno vršila razna preduzeća u inostranstvu, prepuštena sama sebi i svojoj uviđavnosti, dovela bi neminovno do gomilanja najrazličitijih tipova, što bi, ustvari, povećalo već ionako veliku raznolikost tipova na našim rudnicima. Tu bi morao da se nađe podesan način — ali izvan SKS da se ovakve nabavke svedu na što ograničeniji broj istovetnih tipova, po mogućnosti onih koje već posedujemo, tako. da bi se izbeglo barem pogoršavanje postojećeg stanja. |

· Nadalje, trebalo bi da standardizacija obuhvati i obradi u prvom: ređu onu materiju, koja za rudarsku privredu, a tim i za celokupnu privredu zemlje ima veći značaj, i na čijem je rešenju zainteresovan št&e širi krug mroizvođača i potrošača. Posle rešenja ovakvih važnijih problema, za njima bi sledili ostali po redu važnosti. To bi bio, svakako, načelan stav. Može se, međutim, odmah primetiti da se ovo načelo suksecivnog rešavanja problema prema njihovoj važnosti u praksi teško može da održi, i da mora da se prilagodi stvarnosti, jer će tu doći do mnogobrojnijih otstupanja. To je pokazalo i naše dosadašnje iskustvo u onim granama standardizacije, u kojima je ona više napredovala; to se slaže i sa iskustvima stečenim na standardizaciji u inostranstvu. Često će se, naprimer, javiti potreba da se hitno donese neki standard, ne toliko baš važan sa opšteg stanovišta, ali za jedno uže područje momentalno vrlo potreban i aktuelan. Ili će se pokazati da su za izradu manje značajnoga standarda stvorene povoljne realne mogućnosti, jer je uspelo da se obrazuje radna grupa, prikupi dovoljna dokumentacija itd; Ponekad će pojedina preduzeća sama forsirati izradu standarda na koje su neposredno zainteresovana, i pružiće SKS u tome pogledu svoju punu stručnu saradnju i pomoć, i tako bitno olakšati i ubrzati rad na izradi standarda. Novoosnovana pre= duzeća, uključujući se u proizvodnju, težiće svakako da otpočnu rad sa standardizovanim. proizvodima, da bi sprečila investicije u fabrikaciju proizvoda koji možda neće kasnije, odgovarati standardu, ili da bi izbegla zavođenje većeg, broja tipova i kvaliteta, koji bi mogli da se pokažu suvišnim. Osvajanje novih proizvoda tražiće također i hitno donošenje njihovih istandarda, itd. S druge strane i pored izričite potrebe neće uvek biti moguće iz bilo kojih razloga, da se izrade standardi, inače neoma važni za celokupnu privredu. Ovakvi i slični primeri mnogobrojni su u praksi standardizacije, pa je jasno da se o njima mora realno da povede računa. Zato mislimo da, sve povoljne mogućnosti za donošenjem standarda treba da koristimo racionalno, jer kruto držanje i postupanje, protivno ovome, ne bi vodilo cilju. Šta više to bi bilo štetno.

Često je neizvesno do koje mere treba da ide standardizacija u nekom području i gde treba da se zaustavi. Uzmimo za primer standarde profila jamskih prostorija — podzemnih. hodnika, wkopa, niskopa, okana itd. Tu se ponekad mišljenja prilično razlikuju, jer je u pitanju čisto specifičan problem, zavisan od mmogobrojnih različitih i promenljivih montangeoloških, a i drugih faktora, ponekad nejednakih na jednom te istom rudniku, čak i u istome sloju, što neosporno otežava postavljanje standarda. Radi toga ima

STANDARDIZACIJA

mišljenja, koja postavljaju pitanje celishodnosti standardizovanja ovakve materije u nekom širem obimu. Ima međutim i suprotnih shvatanja i argumenata. Razlike u gledanju na pojedine probleme uočavaju se i na standardima tehnički naprednih država, a slični problemi javljaće se i u razvoju standardizacije našega rudarstva. Njihovo rešenje treba da bude uslovljeno temeljitim proučavanjem.

Standardizacija svakako ima svoje prirodne granice. Jasno je da sve ne fireba i ne može da bude standardizovano. Treba paziti da se ne padne u grešku, i da se čak ne pređe granica mogućeg, razumnos i ekonomičnog. Jer, umesto da deluje kao potstrek, standardizacija bi tada mogla da postane kočnica tehmičkog razvoja.

Analizirajući napred izloženo pitanje, šta treba standardizovati u našem rudarstvu, mi smo tim uglavnom dali odgovor i na pitanje, po kojem je redosledu kod nas neophodmo da se donose standardi. Pridržavajući se napred istaknutih načela mislimo, da će redosled izrade rudarskih standarda biti u svojoj osnovi uslovljen našim prilikama i realnim mogućnostima.

Gornja izlagamja daju nam osnovne smernice O materiji koju treba i koju možemo da obuhvatimo standardizacijom u rudarstvu. Oslanjajući se na njih, a koristeći i rezultate ankete izvršene koncem 1953 godine, u kojoj je učestvovao veliki broj naših rudnika, instituta, ustanova i fakulteta, mi smo mišljenja da bit u rudarstvu konkretno trebalo da se donesu standardi za materiju koju ćemo u daljem izložiti. Pri ovome napominjemo da na ovome mestu namerno nismo ulazili u pojedinosti i objašnjenja, nego smo se ograničili gotovo jedino ma izlaganje primarnog problema, t. j. na opšti pregled materije, za koju je potrebno da se donesu standardi. Po našem mišljenju, stanđardizacija bi imala zadaću da donese sledeće standarde:

Rudarski alat: ručni rudarski alat: lopata za ugalj, rudu i dr., jednošiljak, dvošiljak, sekira, testera, vile itd. Od mnogobrojnih tipova, svesti ih na što manji broj osnovnih.

Mehanički alat i pribor: pneumatički čekići i bušilice — standardizovati postepeno prema osvajanju proizvoda. ·

Bušaća svrdla, ručna i za mehanički alat. Gumena creva za bušaće čekiće. -

Duboko bušenje: bušaće garniture za istražno i eksploataciono bušenje. Pribor: obložne cevi, bušaće šipke itd. Svesti na par osnovnih tipova. Prečnik bušotine.

Mini ranje: sredstva za miniranje i paljenje. Rudarski eksploziv. Vrste, dimenzije i težine palrona, hemiski sastav. fizičke osobine. snaga, brizaninost, higroskopnost. otpornost na zimu, upotreba.

Sporogoreći štapin. Rudarske kapisle.

Pored jamskogs miniranja naročito obraditi miniranje na dnevnim kopovima.

Podgrađivanje: materijal za podgrađivanje: jamsko drvo: čelični profili, opeke, beton, železo-beton.

Jamske prostorije: profili rudarskih prostorija — hodnika, uskopa, niskopa, okana za odvažanje. prolaz i zračenje, navozišta, taložnika i drugih velikih jamskih prostorija. Izdvojiti glavne osnovne standarde. ,

Oprema okana: vođice, prečnici, lestve, odmarališta. Transport i izvoz: jamski koloseci, koloseci na dnevnom kopu. Svesti ih na što manji broj ekonomskih širina. Šine i kolosečni pribor, skretnice, spojnice, zavrinji, podložne pločice, šinmski ekseri, tirfoni.

Okretne ploče. Pragovi drveni i čelični.

Vagoneti jamski i za dnevne kopove, za ugalj, rudu itd. Kolski slogovi sa kugličnim ležajima i točkovima. Vlačni i odbojni uređaji. Sanduci. ?

Prekretač — viper za istresanje vagoneta. Ručni i mehanički. .

_Izvozni strojevi. Koš i skip, hvataljke, spoj užeta i tako dalje.

Vitlovi, svoznice.

Transporteri: stresaljke, trake, sporteri.

grabuljasti tran-