JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA i 43

Jamske i površinske lokomotive. šika, sumpora, fosfora, karbonatnog ugljičnog dioksiSkreperi. da, tačke topljenja pepela, specifične težine, osobina Žičare jamske i spoljne. Konstrukcija, potpore, bakovanja i kokovanja. Uskladištenje. Klasifikacija po korpe sa uređajem, skrefnice, šine. zrnovitosfi. Čelična užeta. Rude: boksit, željezna ruda itd. Sisnalizacija, znakovi. . Koncentrati ruda: bakra, olova, cinka, hroma, antiProvetravanje, odvodnjavanje, osvet- „mona itd. ljenje: centrifugalni ventilatori, cevi za vazduh. Nemetali: glina, azbest, magnezit, pesci itd. :J Centrifugalne sisaljke, cevi za vodu, armature. Vatrostalni proizvodi: vrste. Upotreba. Dimenzije.

Osvetljenje: ručno: svetiljke karbidne, električno Metode ispitivanja: opšti pojmovi, hemiska analiza, vaakumulatorske, benzinske - sigurnosne. Stacionarno trostalnost, omekšavanje na niskim temperaturama poi

osvetljenje. opterećenjem, specifična težina, moć upijanja vode, itd. Ostala tehn. oprema, pribor i dr. ~ Zaštitna oprema: šlemovi, čizme, cipele, ruKompresori kavice, odela za rad pod specijalnim uslovima itd. Bageri Nosila za prvu pomoć. Drobilice | Karte i znakovi: rudnički planovi: jamske Jamski transformatori, el. motori, uređaji i insta- „i situacione karte, znakovi i simboli jamski i površinlacije za obične i metanske jame. : ski itd. Rezervoari i cevi za komprimirani vazduh. Arma= Površinski građ. objekti: magacini ekture. > | sploziva, kapisli, tečnog goriva. Lamparnice. Sita za rešetanje. * Razni strojni elementi: užetnjače, kleme itd. * * Energija: el. energija, vrste i napon cl. struje Rad koji prema izloženom programu pretstoji na za jamski i površinski rad. izvršenju ovoga zadatka težak je, veoma obiman i duKomprimirani vazduh-pritisak. goročan, i traži stalno praćenje i proučavanje problePara — vrsfa i pritisak. ma. On zahteva široku saradnju stručnjaka specijaliMaterijal: čelik, rezana i tesana građa, ce- sta, instituta, fakulteta i drugih ustanova, kao i stament. karbid, benzin za lampe, kablovi itd. lan kontakt sa proizvođačima i potrošačima, da bi tako Proizvodi: ugalj-čvrsta goriva: sadašnje pri- donošeni standardi bili na poftrebnoj, tehnički savre-

vremene standarde revidirati i proširiti. Preraditi me- menoj visini. U nastojanju da u što većoj meri udotode ispitivanje. Izraditi standarde: definicija i opšta volji ovoj potrebi, SKS će doprineti svoj obol u podiklasifikacija, uzimanje i obrada uzoraka, određivanje zanju naše rudarske privrede, a time i na unapređenju veličine zrna, kalorične vrednosti, vlage, pepela, ispar– celokupne privrede naše zemlje.

ljivih delova i prinosa koksa, ugljenika i vodonika, du- Ing. R. Misita

Terminologija za sfatičho ispifivanje metala

Poznata je čimjenica da se u velikom, broju standarda, maročito u stamdardima materijala, Đrovlače pojmovi iz statičkog ispitivanja metala, kojima se regulišu razne klauzule odmosnih standarda. Isto tako poznata je i činjemica, da se za ove pojmove upotrebljavaju termimi koji za jedam pojam misu jedimstvemi ne samo u gramicama FNRJ, nego i wwutar gramica jedmog jezičkog područja FNRJ. Međutim, Dotrebno je iz sasvim, razumljivih razloga, radi izbegavamja dvosmislemosti u razumevamju jedmog pojma iz oblasti statičkog ispitimanja metala, da se jednom, upotrebljeni termin, vezam za odmosmi pojam, dosledmo sprovodi kroz sve stamdarde: u obrmutom, slučaju, kada bi se u raznim, standardima, za jedđam određeni pojam, upotrebljavali termini prema slučaju, čas sa jedmog čas sa drugog jezičkog područja FNRJ, mogućnost dvosmislemosti razumevanja dotičnog pojma pojavila bi se kao prirodna osledica sprovođenja takve doslednosti. U trećem slučaju, ako bi se u stamdard uveli svi termini koji se upotrebljavaju ma razmim jezičkim područjima za jedam pojam, posledica bi bila preterama mepregledmost standarda (vidi »Stamdardizacija« br. 2/52 »Pitanje stručne terminologije u jugoslovemskim stamdardima«).

L- Da bi se regulisala ova materija izrađem je ishodmi predlog standarda JUS C.A4.001, amotiram u biltenu »Standardizacija« br. 11—12/51, a kao posledica diskusije ovog predloga standarda izrađema je kasnije nova varijanta ovog predloga, koji je predmet miže ma»vedemog komentara.

_ Clanak koji domosimo pretstavlja lično gledište Prof. img. Mire Arsemijevića, šefa Katedre za mehaničku terminologiju na Tehmičkoj velikoj školi u Beogradu, o onim, terminima koje ona smatra spornim. Međutim, merođavmo rešemje ovog pitamja treba da domese u Kratkom vrememu odgovarajuća potkomisija SKS-a, koja je sada u formiranju.

Želimo „da skrenemo pažnju čitaocima, radi pravilnog shvatanja autorovog poslednjeg dela člamka. da SKS ne menja fermime kao i klauzule u pojedinim standardima samovlasmo, već ma predlog odgovaraJučeg foruma stručnjaka (potkomisije), a posle iscrpne diskusije i razmatramja svih mprispelih primedaba, i prema potrebi uz konsultaciju svih onih koji stavljaju primedbe; prema tome, nije potrebno ubediti SKS u opravdamost svoga gledišta, kao što autor člamka primećuje, mego odgovarajući forum stručnjaka.

*

- U Jugoslaviji ne postoji usvojena i od svih pri- područje dadu standardni termini, napuštena i rešeno znata terminologija za statičko ispitivanje metala, je da se izrade jedinstveni standardi za celu JugoPa, ne samo što istu terminologiju ne upotrebljavaju slaviju.

Beograd, Zagreb i Ljubljana, već ni u samom Beo- Ova će odluka obradovati svakog stručnjaka koji

gradu” nemamo prečišćene pojmove o tome i svako se služi onim tehničkim izrazima, koji su po njegovom mišljenju najprikladniji i najbolji.

se bavi ispitivanjem materijala ili koji prima rezultate ispitivanja i'na osnovu njih dalje radi, jer današnja neujednačena terminologija smeta i otežava rad na

Da bi se na ovom polju rasčistili pojmovi. Sa- ovom polju. vezna komisija za standarizaciju je, sasvim opravdano, Na apel Savezne komisije odgovorila je Tehnička uzela u razmatranje ovaj problem i uputila apel teh- velika škola iz Beograda i Tehnički fakultet univerničkim velikim školama u Beogradu, Zagrebu, Ljub- ziteta iz Zagreba. ljani i Skoplju, da naznače termine koji se upotreblja- Kako ostale nisu odgovorile, Komisija je iz ova

vaju i koje smatraju. najispravnijim: za svoja jezička dva predloga napravila kompromisni predlog i dostapodručja. Docnije je ideja, da se za svako jezičko vila ga je TVŠ na ponovno razmatranje i usvajanje,