JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

ili ma stavljanje obrazloženih primedaba, kako bi se na osnovu njih mogao izraditi novi predlog za terminologiju, definicije i oznake.

Ovaj predlog Savezne komisije sadrži: predlog jugoslovenskog standarda i uporedni pregled fermimologije. Uporedni pregled! terminologije Komisija je dala radi lakšeg pregleda predloga Beograda i Zagreba i kompromisnih predloga Komisije za standardizaciju. Glavno pitanje koje ovde treba rešiti jeste, izabrati najbolje termine koji će zadovoljiti sve zainteresovane, bez nametanja pojmova koji ne odgovaraju bilo tehnički, bilo jezički. Predlog SKS je dobra podloga da se ovo pitanje detaljno prodiskutuje i na osnovu toga pravilno reši. )

'xporedni pregled terminologije deli se na tri dela i to, na deo gde između Beograda. i Zagreba nema razlike u terminu, a takvih ima dosta. Takve slučajeve SKS je primila i dala kao svoj predlog. Prema tome, tu nema ničega spornog, te o tome nećemo dalje govorTiti. Drugi slučaj je gde između Beograda i Zagreba postoji izvesna razlika, ali je SKS primila termin Beograda kao bolji i o tome, takođe, nije potrebno dalje govoriti. Treći deo je gde između Beograda i Zagreba postoji razlika i gde je SKS primila termin Zagreba ili dala kombinaciju između oba termina, da bi na taj način zadovoljila obe strane.

Taj treći deo je po našem mišljenju sporan i tre> ba svaki termin za sebe proanalizirati i videti, da li je predlog dobar i koji razlozi govore proliv. Predlog Beograda Predlog Zagreba Predlog SKS 1. »Merne tačke« »Značke« ~ »Značke«

Zagreb je već prethodno usvojio termin: »Merna dužina probne čipke«; zbog toga mema: razloga da; se od toga već u četvrtom redu oltstupa, te treba usvojiti izraz »Merne tačke«, da bi terminologija bila jasnija i ujednačena. Pored toga, izraz »Merne fačke« bolje i konktretnije definiše pojam graničnih tačaka merne dužine epruvete.

2. »Ukupno izduženje« »Prekidno produženje« »Prekidno izduženje«

Pored ovih termina Katedra za mehaniku TVŠ iz Beograda predlaže da se uzme fermin »Izdužemje pri prekidu«. Mogu se usvojiti ili predlog Katedre za me= haniku ili predlog S.K.S., jer između Beograda i S.K.S. ne postoji u ovom slučaju bitna razlika.

3. »Skraćenje epruvete« i »Sabijanje probnog štapa« »Sabijanje epruvete«

Definicija ovog pojma glasi: »Razlika između prvobitne dužine i dužine u trenutku posmatranja«. Prema tome, ovde je reč o dužini epruvete posle dejstva neke sile. Kad je tako. onda se mora reći »Skraćenje epruvete«. a ne »Sabijanje epruvete«. Sabijanje je rad koji se izvrši na epruveti za vreme dejstva sile, a termin skraćenja epruvete bolje definiše razliku između prvobitne i dužine u Trenutku posmatranja.

4. »Jedinično skraćenje« »Jedinično stlačenje« »Jedinično stlačenje«

Već je ranije rečeno da se jedared usvojen termin mora konzekventno dalje zadržati, a ne sme se usvo= jen termin »Sabijanje epruvete« već u drugom redu promeniti i mesto »Sabijanje« uzeti »Stlačenje«.

Beogradski predlog je bolji i konzekventno sproveden i u ovom slučaju.

5. »Rllastično jedinično skraćenje« »Rlastično jedinično. stlačenje» »Elastično jedinično stlačenje»

6. »Plastično jedinično skračenje« »Plastično jedinično stlačenje« »Plastično jedinično stlačenje«

Isti razlozi izneti pod tačkom 3 i 4 važe i za OVE tačke sa primedbom, da je reč »stlačitie kod nas neuobičajena i ne zvuči lepo pa se i iz tog razloga ne može usvojiti. Pojam »skraćenje« je isto tako svalkodnevni izraz u Zagrebu kao i u Beogradu, dok je »stlačenje« za nas strana, tj. neuobičajena reč,

7. »Bočno proširenje« »Odebljanje« »Bočno odebljanje«

Definicija za ovaj termin glasi: »Procentualno proširenje površine preseka na mestu najvećeg odebljanja«. Iz definicije se vidi da se pojam koji definiže ovaj izraz odnosi na promenu veličine ravni, a ne prostora. Prema tome, ne može se izraz »odebljanje« primeniti na površinu, jer se ne kaže da je neko odebljao zemljište, nego proširio; proširio kuću; proširio dvorište itd. Iz ovoga je jasno da je »Bočno proširenje« pojam koji bolje definiše nastalu promenu pri ispitivanju pritiskom.

8. »Savitljivost« »Progibljenje« »Progibljenje«

SKS je usvojila predlog: Beograda »Ugib« dok je predlog Zagreba bio »Progib«. Ovde je usvojeno »Progibljenje« kao kompromis. .

Izrazi: »progib« i »progibljenje« su za našu sredinu strane reči, niko ih ne upotrebljava! i ne poznaje, pa ih ne treba usvojiti. Meni izgleda da ni reč »savitljivost« nije najsrećnija, za pojam koji freba da oznnči, ali je odomaćena u opštoj upotrebi, te se ne bi smela zamenjivati, a maročito gorim izrazom. Možda bi reč »ugibanje« bolje odgovarala, ali nije uobičajena ni usvojena. *

9. »Sila na početku. velikih. izduženja« STENI »Sila kod popuštanja«

»Sila popuštanja« | _ Pored gornjih predloga. postoji predlog Katedre za mehaniku da' se ovde upotrebi termin »Sila na granici tečenja« (razvlačenja, gnječenja), ali je to doslovni prevod nemačkog pojma i smatram da je ovaj predlog gori od našeg predloženog termina.

»Sila na početku velikih izduženja« (skraćenja) je termin koji konkretnije i uže definiše momenat, kad nastane veliko izduženje ili veliko skraćenje. »Sila popuštanja« pokazuje promene koje nastaju u materijalu, ali je to širok pojam. i me mora da znači da je to baš sila pod kojom nastupa veliko izduženje ili skraćenje, koje je okarakterisano određenom: tačkom na dijagramu i skazaljkom na aparatu za merenje. Zbog toga što izraz »Sila na početku velikih izduženja« bolje definiše silu baš u trenutku početka velikih izduženja ili velikih sraćemja, smatram da je mmogo bolji i određeniji nego »Sila popuštanja«.

10. »Sila prekida »Prekidna sila« »Prekidna sila«

Bitna razlika ovde između Beograda i Zagreba, ne postoji, te se može primiti termin Zagreba, koji je predložila i SKS.

11. »Zatezna jačina« »Vlačna čvrstoća« »Zatezna čvrstoća«

Katedra za mehaniku predlaže »Jačina kidanja«.

Čvrstoća je opšti pojam za sva čvrsta fela. Ona mogu biti čvrsta, meka ili tečna. Telo može bili čvrsto, ali male jačine. Jačina je kod nas potpuno! usvojem termin, ma da imal tu i tamo stručnjaka koji mešaju pojmove »čvrstoća« i »jačina«. Smaframo:! da: ie bolji i određeniji termin »jačina« nego »čvrstoća«, ži. bolje je reći: »Jačina pri zatezanju«, »Jačina. pri savijanju«, »Jačina pri smicaniu« itd. nego »Čvrstoća pri kidanju«, »Čvrstoća pri savijanju« itd.

Što se tiče predloga Katedre za mehaniku, taj je izraz nama blizak i u delimičnoj upotrebi. Ipak sa me bi trebalo usvojiti jer ova »jačina« ne mora uvek biti »jačima kidanja«, već »zatezanja« do izvesnog stepena, koji je ispod sile kidania ti. prekida, te zbog toga smatramo da je »Zatezna jačina« bolji termin.

12. »Početak velikih izduženja« »Naprezanje popuštania« »Naprezanje popuštanja«

Ono, što je rečeno pod tačkom, 9, važi i ovde. te se zbog iznetogi obrazloženja ne može usvojiti predlog SKS, pošto je predlos Beograda tačno definisan pojam, a za predlog: Komisije se to ne može reći.