JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA
13. »Koeficijenat kakvoće pri kidanju« »Specifična radnja kidanja« »Specifičan rad kidanja«
To je proizvod iz zatezne jačine u kg/mm? i izduženja u procentima podeljen sa 1000. Smatram: da je predlog Beograda bolji, ali razlika između predloga Beograda i SKS nije velika. i ne bi bila greška, ako se predlog SKS usvoji.
14. »Stepen iskorišćenja zatezne jačine« (Zagreb ga smatra zastarelim) »Stepen iskorišćenja zatezne čvrstoće«
S obzirom da se ovaj termin još delimično upotrebljava treba sa uneti u standard iako je zastareo. Smatramo da predlog Beograda treba usvojiti, jer se se iz razloga iznetih kod tačke 2 ne možemo složiti sa pojmom: »čvrstoća«, već ga treba zameniti sa »jačina«.
15. »Slika razaranja« »Sila drobljenja« »Sila drobljenja«
Katedra za mehaniku predlaže: »Sila mrvljenja«.
Kao objašnjenje izraza predloženo je: »Sila pri kojoj je epruveta razorena pritiskom.« Kad je takvo: objašnjenje usvojeno, ne bi bilo umesno davati termin koji se objašnjava drugim različitim pojmom, već treba ostati dosledan. kako u terminu, tako i u objašnjenju termina.
Smatramo da je pojam »Sila razaranja« najbolji izraz, jer pri pritisku: može; a ne mora nastati drobljenje ili mrvljenje epruvete.
16. »Maksimalns sila pritiskivanja« »Maksimalna tlačna sila« »Maksimalna. tlačna: sila«
Kako je Zagreb primio pojami »pritisak« u terminU »SVOJStVO otpornosti pr' ıspitivanju pritiskom« to se mora dosledno tome svuda: mesto »tlak« uzeti >Dpritisak«. Uostalom reč »ftlak« nije odomaćena kod nas. Ona je kod nas delimično odomaćena u izrazima: »{lg=čiti«ć i »potlačen« i to u smislu ugnjetavati. Reč »priO manje je strana u Zagrebu, nego »ftlak« u Beogradu. 17. »Sila na početku velikih skraćenja«
»Sila popuštanja« »Sila popuštanja«
18. »Sila. sabijanja ·0.2« »Tlačna sila pri 0O.2« »Tlačna sila pri 0O.2« I za ove dve tačke važe objašnjenja data pod 9 i 16 i preimućstva data predlogom. Beograda. 19. »Pritisna jačina« »Tlačna čvrstoća« »Pritisna čvrstoća«
_ Katedra za mehaniku TVŠ iz Beograda predlaže »Jačina pritiska«.
=71EZTkĆ.=565
OBNOVITE PRETPLATU NA BILTEN
=—=1010z101 I= a. e II rr
45
Ne možemo se složiti sa izrazom »čvrstoća« iz razloga napred iznetih. Isto tako nam: se čini da je »Pritisna jačina« bolji izraz nego »Jačina pritiska« kad je već ranije usvojem termin »Zatezna jačina«.
20. »Početak velikih: skraćenja« »Naprezanje popuštanja« . »Naprezanje popuštanja«
21. »Granmica velikih skraćenja« . »Tlačno naprezanje pri 0,2« »Granica stlačenja 0,26
Razlozi, da se predloženi termin ne može primiti, izneti su, pod 9.
22. »Granica proporcionalnosti pri pritisku« | »Tlačno naprezanje pri granici proporcionalnosti«
»Granica proporcionalnosti pri tlaku«
283. »Granica elastičnosti pri pritisku« »Tlačno naprezanje pri granici elastičnosti« »Granica elastičnosti pri tlaku«&
Zbog kojih razloga ne treba primiti predlog SKS, obrazloženo je pod 16.
24. >Jačina pri savijanju« »OČvrstoća pri savijanju« »Čvrstoća. pri savijanju« 25. »Jačina pri uvijanju« »Čvrstoća, pri uvijanju« »Čvrstoća pri uvijanju« 26. »Smicajna jačina« »Posmična čvrstoća« »Smicajna čvrstoća«.
Obrazloženje zašto ne bi trebalo primiti predlog SKS dato je pod 2, jer ostajemo pri izrazu »jačina« a ne »čvrstoća«.
Napor Komisije za standardizaciju je u svakom slučaju za priznanje i pohvalu, ali se nadamo da smo Je ovim člankom: ubedili, da su mnogi predloženi termini, koji su gore analizirani, nepodesni i da se ne mogu usvojiti, iz iznetih opravdanih razloga. Sigurni smo da sami predlagači iz SKS nisu uvereni da je njihov predlog najbolji, ali su želeli da se ovo pitanje okonča zajedničkorn terminologijom, pa i ako ona ide izvesnim: delom na jasnost i uvodi nove termine koji su u našem: području strani, neuobičajeni i nisu u duhu Srpskog jezika.
Iznoseći mane i zamerke učinjene predlogu Savezne komisije za standardizaciju smatramo da. bi bilo pogrešno ove objekti" moravdane ne uzeti u: obzir i uvažiti, jer verujemo da bi naši prelozi mogli zadovoljiti i» Zagreb i Beograd. Greška bi bila, ako se usvoji predlog SKS, jer bi svi napred prodiskutovani predlozi mogli ostati i pored toga van upotrebe, pošto su strani i neuobičajeni i ne bi se mogli odomaćiti i nama postai bliski, ma koliko dugo bili propisani.
Ing. Miro Arsenijević
„STANDARDIZACIJA“
UKOLIKO TO JOŠ NISTE UČINILI;
=”—>=”=ili:il:s–ı JJ R e eReReRRRct..._ _______—