JUS standardizacija
216
STANDARDIZACIJA
4.1
4.2
Ova skala tipova: izrađena! je od: vunene glatke tkamine, težine od oko 200 g/m?, obojene sledećim bojama: ;
U m luci de U SN PR e m E Ocena postojanosti ] BOJA -– –vI BP" ——: —–—- ---- –– ------ -——–-–—– _ ____ __o____
alan. Brilliant Blue PE'R (Bayer)
OP Oara | Brilliamt Blue FFB (Bayer)
An OR Supranolcyanin 6B (Bayer) ili Brilliantcyanin 6B (Ciba)
TUSRIJA Polar Blue G· Conc. (Geigy)
OB NE solway Blue RS (I.C.L.) ili
Acilan Fast Blue RX (Bayer) ili. Alizarine Light Blue R (Sandoz)
Gost ro Acid Alizarine Sapphire 2JT, (C.P.M.C.) ili . Alizarine Light Blue 4GT, (Sandoz)
(Ca Soledon Blue 4BC prah (I.C.1.)
OVO ao Indigosol Blue AGG (Durand) ili
Amnthrasol Blue AG-G (Hoechst)
Skalu tipova izrađuje određena centralna ustanova koja garanfuje tačnost skale. Veličina epruvete pojedinih: etalona iznosi 5 X 10 cm. Pripremanje uzoraka za ispitivanje
:·Uzorci za ispitivanje na postojanost na svetlost, ako se sastoje iz tkanine, iseku se u epruvete veličine
10 X 5 cm; pređa se čvrsto namofa u jednom sloju na karton veličine 10 X. 5 cm ili isplete kao triko veličine 10 X 5 cm; vlaknasti materijal priprema se u vidu runa.
Način izvođenja ogleda
Postojanost ma svetlost obojenja i štampe
Uzorci i etaloni se pričvrste na karton koji ne propušta svetlost, debljine najmanje 0,5 mm, i pokriju
do pola istim takvim kartonom. Ovako pripremljeni uzorci i etaloni poklope se staklenim okvirom tako da staklo bude udaljeno od uzoraka najmanje 5| emi (preporučuje se staklena kaseta sa dobrim provetrvanjem)'i izlože dnevnoj svetlosti pod uglom od 45", okrenuti prema jugu. Za vreme izlaganja treba voditi računa da na izložene uzorke ne pada senka od okolnih predmeta: zgrada, zidova, delova prozora. itd., i da ne budu pod dejstvom raznih gasova i para (iz laboratorije, odeljenja za bojenje itd.) i vlage. Staklo okvira mora da bude bezbojno, debljine najviše do 3 mm i mora se brisati najmanje jedanput dnevno. Ž Izlaganje svetlosti vrši se na sledeća dva načina: a) Opšta metoda · Uzorci se izlažu dnevnoj svetlosti dotle dok se etaloni 1, 2 i 3 vidno ne izmene. Sada se najmxunje 1 cm izlagane površine pokrije kartonom i Uzorci izlože dnevnoj svetlosti dotle dok se etalon tip 5 vidno ne izmeni. Posle toga se pokrije opet najmanje 1 cm izlaganog: dela: uzoraka i etalona i produži izlaganje dnevnoj svetlosti do vidne promene boje etalona 7. Ovaj. način izlaganja: dnevnoj svetlosti omogućuje da se jednim ispiti vanjem izvrši ocena. postojanosti uzoraka sa različitom postojanošću. b) Drugi način | Uzorak i etaloni izlože se dnevnoj svetlosti do prve vidne promene boje na uzorku koji se ispituje i zabeleži broj. etalona koji je pretrpeo istu promenu. Na ovaj način dobije se prvi provizorni TE~, zultat. Sada se pokrije jedan deo (najmanje 1 cm) izlagane površine i karton sa uzorcima izlaže svetlosti do vidne promene sledećeg broja etalona za upoređenje. Ova se operacija ponovi i po treći put. | Obe metode omogućuju upoređivanjem. ocenu obojenja koja u početku pretrpe vidne promene a zatim se sve stabilnije ponašaju, sa onima koje su u početku otporne, a docnije pokazuju veću nestabilnost. Radi dobijanja apsolubno sigurnih rezultata propisuje se primena samo dnevne svetlosti. Rezultati ocene postojanosti boje na svetlost, dobiveni upotrebom raznih aparata, mogu se uzeti samo kao indikaciomi. Postojanost na svetlost tekstilnih, boja Uporedni etaloni boja mogu da se primene i za ocenjivanje postojanosti tekstilnih. boja. Postojanost na svetlost jedne tekstilne boje zavisi od jačine obojenja (dubime tona). Svetli tonovi su Do pravilu manje postojani od tamnih i zbog toga se tekstilne boje ispituju na postojanost u trima koncentracijama koje daju Iri nijanse: svetlu, srednje tamnu i tamnu. Ove koncentracije su jedna prema drugoj u odnosu 1/3:1/1:2/1, pri čemu koncentracija 1 odgovara istom stepenu jasnoće kome i pomoćni tip (JUS P.S3.011, tač. 4.4). Za izvesne grupe boja gornji odnos može da se promeni; napr. za pastelne boje važi odnos: 1/1:1/3 i 1/1; za boje koje se upotrebljavaju za obojenje tammih tonova: 1/1, 2/1 i 3/1. Za svaki pojedini slučaj, za svaku boju, treba da bude označena postojanost koja odgovara koncentraciji 1. · Oznake postojanosti za dubinu boje 1 (stepen jačine pomoćnih tipova) treba da budu masnim slovima označene na svim publikacijama i mogu se upoređivati međusobno za sve nijanse, sem crne i marinsko plave; marinsko plave i crne boje upoređuju se samo međusobno. Ocema rezultata Ispitivani uzorak dobija kao oznaku postojanosti broj etalona koji je pretrpeo najsličniju promenu boje. Ako se promena boje nalazi između dva navedena etalona, uzorak dobija za oznaku. postojanosti dva broja koji odgovaraju brojevima ta dva etalona (na pr. 4—5). Kod oznaka postojanosti manjih od 3 me upotrebljavaju se međubrojevi.