JUS standardizacija

komentar o tehničkom programu ISO 1978.

Đuka Lisica, dipl. ing. uvod

Prošle godine, jula meseca, Medjunarodna organizacija za standardizaciju ISO prvi put je sačinila i objavila preqled svih započetih ISO standarđa, pod nazivom "Tehnički program 1977. godine". Decembra iste godine objavljen je novi pregled pod nazivom "Tehnički program 1978.". U uvodnom delu ovog Precqleda se kaže da on sadrži spisak svih dokumenata koji su dostigli fazu predloga nacrta i dokumenata koji su dostiali fazu predloga medjunarodnog standarda.

Razlog pristupanju Centralnog sekretarijata ove organizacije izradi ovih predloga treba svakako tražiti u potrebi da se tehnički rad učini još efikasnijim, odnosno da se broj ISO standarđa koji se donose što više poveća. Naime, potrebe za medjunarodnim standardima su mnOgo veće od mogućnosti Medjunarođne organizacije za standarđizaciju. Analiza koju je prikazao pre tri, četiri godine Generalni sekretar

ISO pokazuje da se broj donetih standarda godišnje mora povećati na 1000, ako se u dogledno vreme želi dostići stanje koje postoji u Zapadnoj Nemačkoj (DIN), odnosno u Velikoj Britaniji (BSI). Sadašnji broj ISO standarda koji se donesu za godinu dana je svega oko 500.

Izlaz iz ovakvog stanja nalazi se u usmeravanju snaga na izradu onih standarda koji će zadovoljiti prioritetne potrebe, pa izradu ovih pregleda treba posmatrati i u tom svetiu. ČinJenica je, u vezi sa ovim, da iako su potrebe za ISO standardima velike, broj ISO standarda koji se masovno primenjuje u svim zemljama sveta ili većini zemalja, nije zadovoljavajući. Zbog toga se proučavanju primene ISO standarda pridaje velika važnost. |iya|

a jugoslovensku standardizaciju ovaj Preied je od značaja jer pruža mogucnost za aqledavanje koliko su njime obuhvaćene aaŠše potrebe za standardizacijom, odnOsno za sagledavanje kolike su naše snage i mogućnosti za aktivno uključivanje u izradu medjunarodnih standarda ISO. Kako Je sigurno dđa su naše snage nedovoljne da se aktivno prati celokupni program ISO i radi na njeqovom ostvarivanju, to se nužno postavlja pitanje odredjivanja naših prioriteta u programu ISO.

1 i

.Q

LU}

Ž S

5

sadržaj i obim programa

Program sadrži šest vrsta dokumenata: predloge nacrta, predloge medjunarodnih standarda, nacrte revizije medjunarod-

nih standarda, nacrte tehničkih izveštaja, nacrte dopuna medjunarodnih standarda i nacrte izmena medjunarodnih standarda (u daljem tekstu svi ovi dokumenti nazivaće se skraćono "standardima"). Za svaki dokument Je predvidjena rubrika: rok završetka izrade. Medjutim, taj rok za većinu dokumenata nije dat. S obzirom đa je ovo pitanje dosta važno, potrebno je o njemu reći nekoliko reči više. Rad u organizaciji ISO na izradi standarda propisan je posebnim dokumentom koJi izilaje Savet ISO pođ nazivom: "Uputstva za tehnički rad ISO". Krajem 1977. godine doneto Je 11. izdanje ovog dokumenta i u njemu je prvi put propisano

da su tehnički komiteti dužni da za sva-– ki predmet u svom programu rađa odrede rokove završetka izrade i to po glavnim fazama rada. Ovi rokovi se beleže u Centralnom sekretarijatu i moraju se neprekidno kontrolisati i po potrebi menjati od strane tehničkih komiteta. Nalaže se, takodje, da se obrati posebna pažnja onim rokovima koji su utvrdjeni na zahtev medjuvladinih organizacija.

Razumljivo je đa se ova obaveza nije mogla za sve predmete plana izvršiti, ali će verovatno u budućim programima biti sve više definisanih rokova. Interesantno Je, medjutim, da Program sadrži uglavnom rokove za one dokumente čije se završavanje planira za go> dinu, dve dana. Nije dat ni jeđan rok koji bi prelazio 1981. godinu, iako se iz prakse zna da je za jedan ISO standard u proseku potrebno blizu 6 godina od početka do završetka izrade. To se može zaključiti i iz podatka da se godišnje donese oko 500 dokumenata, a da ovaj Program sadrži 2806 dokumenata koji se nalaze u rađu.

Treba svakako istaći činjenicu da se rad na izradi standarda prati u 14 faza, pa da se za svaki standard u Programu navodi u kojoj se od ovih 14 faza nalazi.

Svaki dokument ima svoj referentni broj koji se ne menja sve dok dokument ne prodje sve faze rada. Preqled dokumen ta sa naslovima i svim ostalim podacima dat je po tehničkim komitetima, počinjući od komiteta 1 pa do komiteta 164, odnosno završavajući sa Centralnim sekretarijatom koji takodje priprema određjenc dokumente. Ukupan broj tehničkih komiteta je 138, jer za neke brojeve u nizu od 1 do 164 nc dostaju tehnički omiteti, na primer 7, Or 0930, O ZAO E