JUS standardizacija

analize programa

Pored podatka o tome koliko je ukupno

planirano ISO standarda, o čemu je već

bilo reči, važan pođatak je koliko je standarda planirano u pojedinim oblastima, odnosno kakav je odnos izmedju broja planiranih standarda u jednoj oblasti u odnosu na broj planiranih standarda u drugim oblastima.

Za OvO poredjenje mogu se iskoristiti dva podatka koja bi poslužila kao osnova za poredjenje. Prvi podatak je odnos izmedju ukupnog broja planiranih stanđarda i ukupnog broja tehničkih komiteta. On iznosi 2806 : 138, tj. približno oko 20 standarđa po jednom tehničkom komitetu.

Drugi podatak, verovatno mnogo značajniji, predstavlja ođnos izmedju broja planiranih standarda i broja već donetih standarda u istoj oblasti. Naime,

sasvim je logično očekivati da se potrebe za stanđarđizacijom koje su postojale, na primer, u hemiji zbog ko-

jih je doneto 429 standđarđa, neće odjedanput ugasiti, a da se potrebe ko-

je gođinama nisu u izraženijem obimu postojale, na primer u oblasti livenog gvoždja, neće odjedđanput javiti i biti veće nego u hemiji. Ako pak, dodje do ovih promena u potrebama, te promene će se odraziti na odnos izmedju broja planiranih i broja već donetih standarda.

Kako je ukupan broj donetih standar-

da ISO, prema podacima koje đaje Centralni sekretarijat, oko 3000, a broj planiranih standarđa 2806, to se za analizu može sasvim opravđano uzeti da je prosečan odnos izmedju broja planiranih i broja donetih standarđa blizak jedinici. Prema tome, za one oblasti u ko= jima je broj planiranih standarda veći od broja donetih standarda može se reći da spađaju u oblasti gđe je planirana aktivnost iznad proseka, a za one oblasti gde je broj planiranih stanđarda manji od broja donetih stanđarda da je planirana aktivnost ispod proseka.

U tabeli 1 dat je pregled onih tehničkih komiteta koji su planirali izrađu preko 30 dokumenata.