JUS standardizacija

luge je, jednostravno rečeno, zahtev

da proizvod ispuni planirani cilj.Ovaj zahtev se odredjuje industrijskom savešću i konkurencijom, kao i svešću potrošača. U deceniji posle 1980. godine ovaj zahtev će sigurno biti još više naglašen.

Valjanost proizvoda, obezbedjivanje kvaliteta itd. predstavljaju varijan= te osnovne ideje koja se odnosi na napore da proizvođ ili usluga odgovaraju planiranoj nameni. Ponekađ se ova ideja izražava kao pogodnost za upotrebu (suitability for purpose).

U modernoj industrijskoJ organizaciji za valjanost proizvoda ne može biti odgovoran samo jedan sektor, ili samo jedna funkcija u organizaciji. Stvarna valjanost proizvoda proizilazi iz oba= veze upravljanja i rukovodjenja prema integralnom programu, obuhvatajući svaki segment te organizacije koji ima uticaja na to đa proizvođ odgovara planiranoj nameni. Ovakav program može dovesti do raznovrsnog povezivanja tradicionalnih funkcija. Svaka ođ ovih veza predstavlja posebno rešenje koje uskladjuje način postizanja cilja valjanosti proizvođa sa raspoloživim sredstvima. Integralni program pod=razumeva da se za svaku funkcuju zahtevaju kvantitativni pokazatelji.

Za ilustraciju izazova koji se postavlja pred sastavljače standarda danas i ubuđuće, mogu poslužiti dva primera rešenja za integralni program. Prvo rešenje se sastoji u tome da se sve funkcije koje se odnose na vrednovanje i prihvatanje proizvođa ili usluge, objedine u jedan sektor - sektor totalne kontrole kvaliteta. Drugo rešenje se sastoji u tome da se odgovornost za dokazivanje usaglašenosti sa programom prenese na pojedina operativna odeljenja, a da se istovremeno obezbeđi neka vrsta sveopšteg pregleda za proizvod, odnosno kvali-

tet, radi ocene efektivnosti programa. Zavisno od raspoloživih sredstava,oba rešenja mogu biti uspešna u obezbedjivanju valjanosti proizvoda. Ciljevi koji se definišu za obuhvaćena odeljenja u svakom ođ ovih rešenja su razii Čiiki a

Važno je đa sastavljači standarda

shvate da savremena industrija zahteva da se kriterijumi za sisteme proizvoda i kvaliteta definišu tako što će

se odrediti kako će se neka funkcija izvršiti. Ako se definišu ciljevi, sposobno preduzeće će razviti organizaciju koja će uskladiti raspoloživa sredstva sa ciljevima koji se postavljaju u vezi sa nekim proizvodom ili uslugom.

Po pitanju obezbedjivanja valjanosti proizvoda, ili obezbedjivanja kvaliteta, standardi se dele na tri Osnov= ne kategorije:

l. Stanđardi sistema upravljanja i rukovodjenja (upravljački standarGdi 2. Tehnološki standarđi (standardi kao sredstva za postizanje kvaliteta), .

3. standardi primene (za proizvođ ili uslugu).

OVO su tri posebna i odvojena tipa stan= darđa. Sastavljači stanđarđa moraju razlikovati specifične ciljeve za svaku od ovih kategorija.

Standardi sistema upravljanja i ruko= vodjenja treba da za elemente kvalite= ta određe različite ciljeve koji treba da pokažu da postoji odgovarajući program za obezbedjivanje valjanosti proizvoda. Stanđardđi sistema upravlja-– nja i rukovodjenja treba da su opšteg karaktera, a ne da definišu detalje izrađe proizvođa. Oni ne treba đa definišu organizaciju, niti mehanizme za postizanje pojedinih ciljeva.

Standardi primene treba da kvantitativnim pokazateljima definišu razne parametre koji se moraju utvrđiti na proizvodu ili usluzi sa ciljem da se obezbedi pogodnost za upotrebu. Kađa su proizvođ ili usluga u dovoljnoj meri zavisni od sistema upravljanja i ruko=vodjenja, potrebno je uspostaviti vezu sa standardima upravljanja.

Tehnološkim stanđardima se obezbedjuju razni specifični instrumenti, na standardđizovanoj osnovi, koji se stavljaju na raspolaganje stručnjacima za kvalitet za utvrdjivanje usaglašenosti sa standđarđima sistema upravljanja i rukovodjenja ili sa standardima primene. U kanadskom udruženju standđardizera upravo se radi na procesu razvoja integralnog sistema obezbedjivanja standarđa, zasnovanog na ovim principima. Planira se da se ovaj sistem standar-

100 e E KK K_i r- _ u A A O A O A AK