JUS standardizacija

Zakonu preciznije definisana, jer su ranije postojali nesporazumi zbog različito razmatrane iste materie po dva pravna osnova.

Najbrojniji akti, stanđardi, proizilaze iz dogovora zainteresovanih strana, tako da je u Zakonu podruštvljavanje procesa donošenja standarda doslovno Sprosprovedeno. Standard predstavlja, ustvari, specifični akt samoupravnog dOgOVOra, kojim se utvrdjuju odredjena tehnička pravila, u čijem donošenju, kroz demokratski dijalog, učestvuju proizvodjači, potrošači, naučne ustanove, Pprometne organizacije, organi društvenopolitičkih zajednica i drugi zainteresovani. Posle njegovog usvajanja zaštitu preuzima Pederacija i daje mu karakter podzakonskog akta.

Tehnički normativi su interventni akti

društva kojima se, u odredjenim situacijama, nameću odredjena rešenja. Ona se

moraju obavezno primenjivati bez obzi-

ra na uže interese pojedinih subjekata. To su situacije kadama su u pitanju život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje,

opasnost od ekonomskih poremećaja itd. Isti je slučaj i sa normama kvaliteta, koje, za razliku ođ ranije situacije, dobijaju karakter interventnih akata. To Je bilo potrebno radi sinhronizovanije i efikasnije borbe za kvalitet i zaštitu potrošača domaće proizvodnje i jugoslovenskog tržišta. Novi Zakon propisuje stvaranje jeđinstvenog sistema atestiranja i utvrdjivanja znakova kvaliteta, koji se mogu uključiti u medjunarodni sistem atestiranja i tako omogućiti uzajamno priznavanje znaka kvaliteta i brzu razmenu robe na medjunarodnom tržištu.

Dakle, Zakon o standardizaciji predstavlja , po svojoj koncepciji, sistemski zakon, koji utvrdjuje okvire i domet i čitav niz rešenja donetih na osnovu njega, respektujući interese svih zainteresovanih subjekata našeg društva. Time Jje on dobio novu fizionomiju i materiju standarđizaciie celovitije i efikasnije reguliše nego što je to bilo do sada.

Sistemskim regulisanjem materije standardizacije doprinosi se, u znatnoj meri, sredjivanju elemenata Jedinstvenog jugoslovenskog tržišta, samoupravnih odnosa

i uslova za brži privredni razvoj zemlje.

Mađa novi Zakon sistemski reguliše materiju standardizacije, on, sam po sebi. ne može rešiti mnoge naaomilane i akutne probleme iz oblasti motorizacije koji su ranije pomenuti. Naša praksa, koju kreiramo svi mi zajedno treba potvrditi ili negirati zakonska rešenja. Naravno, bro-

110

Jni problemi ubrzanog razvoja ne mogu se rešiti samo aktima standardizacije, koje Zakon uspostavlja, ali veliki deo prob=lema vezanih za razvoj, proizvodnju, eko=nomičnu eksploataciju i manju zavisnost od stranih proizvodjača, može se rešiti tehničkom regulativom, ukoliko se ona blagovremeno uspostavi i sprovede. Upravljanje, kordinacija i programi standardizacije mogu se uspešno sprovoditi društvenim dogovorom kako je to predvidjeno Zakonom o standardizaciji.

U okviru Društvenog dogovora treba čvrsto da se poveže i koordinira delatnost republika i pokrajina u domenu standardizacije i da se ostvari mehanizam za uskladjivanje stavova republika i pokrajina, kao i Federacije tamo cde je potrebno programima treba obuhvatiti zaokružene celine, izraditi propise u okviru ove celine, sprovesti donesene propise, a da su pri tom nadležnosti za sve akcije podeljene.

Premda novi Zakon o standardizaciji sistematski reguliše materiju stanđarđizacije, on ipak nije podjednako uspeo da reguliše sve procese u oblasti standardizacije koji su naročito važni u motoristici, a to su tipizacija, unifikacija i homologacija koji su samo uopšteno i nedovoljno regulisani.

Od kako je naša zemlja potpisala sporazum o prihvatanju jednoobraznih uslova za ho=mologaciju i recipročno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila (prihvačen u okviru Evropske ekonomske zajednice OUN) prošlo je više od 15 godina. U tom periodu, do danas nisu rešena neka pitanja neophodna za praćenje svetskog i unapredjenja sopstvenog razvoja u motornoj industriji, kao i zaštite domaćeg tržišta. Za rešavanje kompleksa organizaciono-tehničkih pitanja, prava i obaveza organa i organizacija U OVOJ oblasti, uskladjuju se mišljenja i u toku Je dopuna Zakona o standardizaciji i za ovu Oblast. Koliko zaostajemo na OVOm PpOlju, ilustruje primer da od 36 pravilnika, koJi su dosad izdati, naša zemlja je ratifikovala 15 (relativno manje važnih pravilnika), a da od neratifikovanih imamo takve koji su, bitni sa gledišta zaštite ljudi, društvenih sredstava i imovine gradjana (npr. pravilnici o kočnim sistemima, O Otpornosti vozila na čeoni udar, o pneumaticima i td.). Iz ovoga se jasno izvlači zaključak da su kriteriji bezbednosti u okviru naše zemlje niži i lošiji nego u ostalim zemljama, pa rešavanje problema opšte bezbednosti vozila u našoj zemlji, pored drugih problema, ne trpi daljnje odlaganje. Potrebno je sprovesti neophodna istraživanja radi iznalaženja elemenata za efikasno rešavanje problema uskladjivanja dostignutog stepena razvoja proizvodnje vozila u našoj zemlji sa zah-