JUS standardizacija

4) Stub - nosač odstojnika ili štitnika izveden od mehanički otpornog materiJala, odredjene dužine, koji obezbedjuje nošenje štitnika u odredjenoj poziciji i deluje zajedno sa odstojnikom (kada ga ima).

5) Završni elementi - posebno oblikovani štitnici koji se nalaze na početku, odnosno završetku zaštitne ograde, sa 'ciljem dđa se umanje posledice naletanja vozila na ogradu.

6) Demontažni prelaz - deo zaštitne ograde u razdelnožj, kraci koji se, U, slu= čaju potrebe, može lako demontirati.

Utvrđjivanjem naziva osnovnih sastavnih delova zaštitnih ograda stvorena je mogućnost za lakše medjusobno sporazumevanje jer, kao što jie postojalo mnoštvo tipova zaštitnih ograda, tako je bilo i mnoštvo različitih naziva za jedan isti deo.

Samo je klasifikacija utvrdila šest Osno= vnih tipova zaštitnil, ograda, bez obzira na vrstu profila štitnika. U zavisnosti od upotrebljenih elemenata, načina njiho= vog medjusobnog pričvršćivanja i postavl1janja :(u normalnim uslovima ili na obJektima) utvrudj-=noe su sledeće vrste zaštitnih ograda:

- Jednostrana ograda (JO);

- dvostrana ograda (DO);

- Jednostrana distantna ograda (JDO); - dvostrana distantna ograda (DDO);

-– Jednostrana distantna ograda na objektu (JDOO) i

- dvostrana distantna ograda na objektu (DDOR).

3.3 Oblik ı mere

Da bi se postigao što viši stepen zamenljivosti, neopFodno je utvrdjivanje oblika i mera sastavnih delova nezavisno od proizvodjača.

Prvobitni dogovor o prihvatanju samo jednog rešenja sa profilom "B" ostvaren je utvrdjivanjem i usvajanjem oblika i mera za rešenje sa profilom "B" nazvanim u naSem slučaju "tip B". U toku su dogovori

i rad na definisanju rešenja sa profilom "A" odnosno juqoslovenski "tip A" zaštitne ograde. Najveće poteškoće proizilaze iz pokušaja da se postojeće rešenje sa profilom "A" prizna za "tip A" bez usaglašavania sa zahtevima za usvojeni sistem. Prevazilaženje ovih poteškoća se očekuje u najskorije vreme, a s tim i definitivno utvrdjivanje jugoslovenskog "tipa A" zaštitne ograde.

3.4 Tehnički uslovi za izradu

Ovi uslovi sadrže odredbe kojima se UtVrTdjuju osobine primenjenog materijala za sastavne delove, način spajanja, uslovi antikorozione zaštite boja, označavanje kao i uslovi u vezi sa transportom (pakovanje i isporuka). Uslovi moraju biti uskladjeni sa elementima koje sadrže oba tipa zaštitnih ograda odnosno treba da budu zajednički i zato se ne mogu UtVrditi konačno dok se ne definiše i tiB

IATA .

Ovi tehnički uslovi moraju dati odgovor na sledeća pitanja:

-– koje opšte uslove mora da zadovolji zaštitna ograda (visina, najmanja dužina); - gde, kada, koji tip ograde i na koji način se vrsi postavljanje;

- dužina stubova i način postavljanja.

Zaštitna ograda Je elemenat bezbednosti saobraćaja i treba je postaviti na svim opasnim mestima na putu.

Da bi se usklađile mogućnosti i pDotrebe neophodno je izvršiti selekciju opasnih mesta odnosno ublažiti kriterijume za pOostavljanje zaštitnih ograda.

Uradjeni predlog tehničkih uslova za postavljanje ograde, koji je imao za osnovu

stručna i ekonomska iskustva i saqgqledavanja u razvijenim zemljama Evrope, kOmp- -

leksno je cbuhvatio ovaj problem. Medju-

tim, razlike u stavovima prema kriterijumima Još uvek nisu prevazidjene.

Pitanje je vrlo kompleksno i ozbiljno i zato je nužno sagledati sve koristi i posledice da bi se našao optimalan odgoVOM. 4. Zaključak

Zaštitne ograde na putevima su neophcd=nost jer su jedan od veoma važnih činilaca bezbednosti saobraćaja na putevima.

Njihova funkcija zahteva i odgovarajuća tehnička rešenja koja će zadovoljiti ne samo saobraćajno-eksploatacione veći ekonomske zahteve, koJi se u velikoj meri poklapaju i sa osnovnim principima standardizacije.

Tehnička rešenja,koja mogu zadovoljiti sve postavljene zahteve,moraju biti standardizovana jer samo takva rešenja vode utvrdjenom cilju. Analogno tome usvojeni su i jedinstveni kriterijumi za jedinstvena tehnička rešenja.

124