JUS standardizacija

Iz navedenog se vidi da je problem standđardđdizacije zaštitnih ograda kompleksno obuhvaćen, medjutim put do ostvarenja postavljenog cilja je dug i protkan mnOgobrojnim i objektivnim i subjektivnim po= teškoćama, kao što je već i rečeno najviše zbog neujednačenosti kriterijuma· i neuskladjenosti interesa nekih od zainteresovanih subjekata. ·

Dalje izlaganje predstavlja "BokorSasj da se izloži pristup, tok i trenutno stanje akcije na donošenju odgovarajućih propisa.

3.1 Izbor jedinstvenog sistema

Analiza postojećih tipova zaštitnih ograda,koji se primenjuju kod nas,i uporedjenje sa osnovnim zahtevima, pokazali su da oni u principu, ne zadovoljavaju. Naime, stepen sigurnosti praktično nije ispitan ni za jedan tip, polazni elementi pa i teoretske analize medjusobno se razlikuju a i same analize su nedovoljne. Njihovi Osnovni nedostaci su različiti, zavisno od proizvodjača odnosno tipa, a svode se na postojanje mogućnosti:

– stvaranja džepova izmedju stubova ili čak i rušenja ograde;

-– gaženja ograde.

Svi zainteresovani su se složili da je neophodno da se pronadje jeđinstveni sistem i da se usvoji samo sistem koji predstavlja ispitano rešenje.

Kao rezultat razmatranja dokumenata koji su bili dostupni i informacija,proizvodjači, kojima su to prepustili ostali zainteresovani, su se složili da je sistem RAL:RG 62O (SR Nemačka) najsigurnije ispitano rešenje. Na osnovu toga je i zaključeno da i jugoslovenski sistem treba da se zasniva na tom sistemu s tim što ga treba prilagoditi izboru domaćeg materijala i mogućnostima domaćih proizvo=djača. Medjutim sistem RAL:RG 62O ima dva tipa koji se razlikuju samo u profilu štitnika i koji su nazvani profil "A" i pro=fil "B". Zbog toga je zatraženo mišljenje o eventualnoj prednosti jednog u odnosu na drugi profil, od RAL-a i od NEHER-a, jednog od najvećih proizvodjača ograda u SR Nemačkoj. Dobijen je odgoVOr, i od jednog i od drugog, koji se svodi na sledeće:

-– koriste se oba profila, a primena zavisi od regionalnih konkursa i ponuđa;

- probe naletanja na zaštitne ograde pokazale su da su oba profila podjednako dobra;

– prilikom usvajanja jednog ođ profila treba ići na profil "B" jer isti pruža znatnu uštedu u materijalu (širina čelične trake 435 mm prema 47O mm kod profila "A").

Proizvodjači su se, na kraju, složili da modifikovano rešenje RAL-a sa profilom "B" bude jedinstveno rešenje, i pored toga što u našoj zemlji ima više odđ 1OO00 km zaštitnih ograda sa prof ii sličnim profilu "A" prema RAL-=u

Na ovakav dogovor reagovali su investitori strahujući da proizvodnjom isključivo profila "B" može doći do stvaranja nepovoljnih uslova za održavanje već ugradjenog "A" profila.

Kao rezultat novih sagledavanja problema postignut je dogovor da se u našoj zem-

1ji ravnopravno koriste oba profila: "A" i "B" prema RAL-u.

U medjuvremenu, predloženo je i rešenje sa ograđama od legura aluminijuma koje za sađa nije prihvaćeno iz sledećih razloga: – može se usvajati samo ispitano rešenje, a za dati predlog nisu pruženi zadOVOljavajući argumenti i dokazi;

-– prosta imitacija čeličnih profila nije tehnički opravdana.

3.2 Klasifikacija

Saglasno usvojenom rešenju(RAL) prihva-– ćena je i odgovarajuća klasifikacija zaštitnih ograda.

Nepostojanje terminologije u mnogome je otežalo rad i zbog toga su najpre UtVrdjeni sledeći osnovni termini i definicije: 1) Zaštitna ograda -– tehnička sigurnosna konstrukcija čija je svrha da spreči iskliznuće vozila s planuma puta, odnosno, da prihvati i zadrži vozilo skrenuto s kolovoza.

2) Štitnik - profilisana traka od čeličnog valjanog lima ili materijala odgovarajućih mehaničkih osobina, odredjene dužine, koja prilikom udđara VOzila svojom deformacijom smanjuje posledice udara.

3) Odstojnik - kruti element odredjenih mera, Čija je svrha stvaranje krute veze izmedju štitnika i stuba ili drugog oslonca.

123