JUS standardizacija

zavisnosti teško bi bilo analizirati ih izdvojeno. Zbog toga se analiza vrši prema opštim uslovima koje treba da ispunjavaju: 1. Svaka zaštitna ograda, bez obzira na tip mora podjednako štititi kako putnička tako i teretna motorna vozila. To znači da ove ograde moraju biti univerzalne u odnosu na potrebu zaštite različitih vrsta motornih vozila, tj. da moraju da budu sposobne da sprečavaju skretanje sa kolovoza kako lakih osobnih, tako i teških teretnih vozila i autobusa.

2. Materijalna šteta na vozilima koja su “skrenula sa puta i udarila u zaštitnu ogradu mora biti što je moguće manja. Da bi se to postiglo ograde moraju biti dovoljno elastične da ne bi izazvale opasne posledice kod lakih vozila, a s druge strane dovoljno otporne da bi uspele da zadrže i najteža VOZila bez raskidđanja ili gaženja.

3. Kontakt izmedju vozila, koje je skrenulo sa kolovoza, i zaštitne ograde mora da izazove usporenja vozila u granicama koje nisu opasne za vozila i njegove saputnike. Koncepcija zaštitnih ograda se zasniva na principima apsorbovanja kinetičke energije deformacionim radom koji treba da se prenese na ogradu a ne na vozilo. Produžujući vreme kontakta i prostor u kome se energija apsorbuje postižu se uslovi koji ne prelaze vitalne granice podnošljivosti za ljudski organizam.

4. Skretanje vozila sa kolovoza, bez obzira na uzrok (manevar naglog obilaženja, pucanje pneumatika, poledica, bočni vetar, pospanost vozača itd.) ne sme u većoj meri da ugrozi ostale učesnike u saobraćaju. Zbog toga njeno konstruktivno rešenje treba da spreči odbacivanje vozila na kolovoz zadržavajući ga, tokom medjusobnog kontakta, uz samu ogradu sve do zaustavljanja.

5. Uslovi vožnje u različitim vremenskim prilikama nisu isti, a obično su najteži na opasnim mestima gde se i predvidja postavljanje zaštitnih ograda. Zbog toga ograđe svojim oblikom i Spoljašnjim izgledom treba da predstavljaju i elemenat efikasnog optičkog vodjenja.

6. Postavljanje zaštitne ograde treba da bude jednostavno i brzo. Konstrukcija i sistem spajanja sastavnih delova treba da omogući da održavanje i popravka budu niski a istovremeno sve operacije održavanja i popravki jednostavne i brzo izvodljive.

3. Standardizacija zaštitnih ograda

Sa porastom obima saobraćaja i povećanjem putne mreže narasle su i potrebe za postav ljanjem zaštitnih ograda. Dužina postavljenih ograđa u našoj zemlji meri se u hiljadđama kilometara, što predstavlja im-= pozantnu veličinu. Istovremeno sa povećanjem dužine postavljene zaštitne ograde povećavao se i broj primenjenih tipova, koji je bio čak i veći od broja proizvodjača. Tipovi primenjenih zaštitnih ograda nisu bili rezultat sopstvenih istraživanja već, najčešće kopije rešenja nekih zapadnoevropskih zemalja. Ovi tipovi se medjusobno razlikuju kako po obimu tako i po načinu delovanja, a na broj tipova nisu uticali samo proizvodjači već i investitori.

Polazeći od činjenice da su zaštitne Ograde važan elemenat bezbednosti saobraćaja na putevima i da je dostignuti nivo obima primenjenih ograda takav da ga treba podvrgnuti standardizaciji, Savezni zavod za standardizaciju je inicirao rad na izradi odgovarajućih propisa. Ovu inicijativu najpre su prihvatili proizvodjači, a kasnije su im se priključili i ostali zainteresovani organi i organizacije... Neusaglašenost interesa izmedju samih proizvodjača, najpre, a zatim i neuskladjenost interesa proizvodjača sa investitorima i svih zajedno sa opštim interesima društva predstavljao je i još uvek predstavlja, veliku poteškoću u realizaciji mnogih, naizgled, sagledanih i dogovorenih rešenja.

Pristup stanđardizaciji zaštitnih ograda imao je za cilj:

– da se mnoštvo tipova zameni, ako je moguće jednim tipom, odnosno jedinstvenim rešenjem sistema i sastavnih delova;

- da se usvoji najsigurnije ispitano rešenje, koje se može prilagoditi izboru domaćeg materijala i mogućnostima Droizvodnje naših proizvodjača;

- da se prema izabranom sistemu utvrdi klasifikacija podvrsta zaštitnih ograda; - da se utvrde oblik i mere sastavnih elemenata usvojenog tipa, radi postizanja što višeg stepena zamenljivosti delova;

- da se utvrde tehnički uslovi koje pojedini sastavni delovi, prilikom izrade i postavljanja, moraju da ispunjavaju i

- da se utvrđe tehnički uslovi za postavljanje zaštitnih ograda.

122