JUS standardizacija

4.7 Instituciju internih, granskih, pa i grupacijskih stanđarda trebalo bi razrađiti, jer obaveze i prava koja proističu iz

literatura

1. Praktična iskustva iz oblasti standardizacije nafte i naftnih proizvoda, Zbornik radova, Cavtat, 1978.

2. Udruženi rad i upravljanje kvalitetom, Zbornik radova, Budva 1974.

3. Kvalitet i zaštita potrošača, Zbornik radova, Beograd, 1976.

4. Standardizacija i njena uloga u daljem razvoju proizvoda SFR Jugoslavije, Zbornik radova, Portorož, 1974.

5. Standardizacija - faktor unapredjenja medjunarodne suradnje, Zbornik radova, Opatija, 1978.

Zakona o stanđardizaciji nisu dovoljan us-– lov za njihov brži i bolji razvoj.

6. JUS, katalog Jugoslavenskih standarda 7. Marija Vukelić, Nafta, Zagreb, 1977,

str. 732

B. Vida Štemberger, Nafta, Zagreb, 1977, str. „82

9. Skupina autora, Nafta, Zagreb, 1976, skr. 29%

10. A. Vesanović, Nafta, Zagreb, 1972, str. 67

11. Udruženi rad; standardizacija, Zbornik referata, Beograd, 1978.

zaštitne ograde na Javnim putevima

Vojislav Kaličanin, dipl.ing.

1. Uvod

Napredak u izgradnji puteva u našoj zem1ji u velikoj meri je zaostaiao za razvVoJem motornih vozila. Poboljšanje putne mreže odvijalo se u dva pravca:

a) u pravcu modernizacije gornjeg stroja ı puteva sa neznatnim poboljšanjima parametara kao što su: Širina kolovoza, poluprečnici krivine, nagibi i dr.

b) u pravcu izgradnje savremenih autoputeva i puteva namenjenih za saobraćaj motornih vozila odgovarajućih parametara. Navedena poboljšanja omogućila su bolje korišćenje nekih osobina motornih vozila, kao Što su: postizanje većih brzina kretanja, mirniju i udđobniju vožnju, ali istovremeno su se povećali i zahtevi u pogledu povećanja stepena bezbednosti u saobračaju. Mere i sredstva za povećanje sigurnosti u saobraćaju su različiti. Jedan od važnih činilaca sigurnosti su zaštitne ograde na putevima, koje su postale neophodni pratioci U procesu izgradnje i korišćenja savremenih puteva.

2. Saobraćajno-eksploatacioni zahtevi

Zaštitne ograde se postavljaju na svim javnim putevima gde posto}i mogućnost nekontrolisanog skretanja vozila sa kolovozne trake, a posleđice takvog skretanja za putnike, vozila i lica izvan vozila mogu biti teže nego pDosledice koje bi nastale udarom vozila u zaštitnu ogradu.

Iz toga proizilazi i osnovna funkcija zaštitnih ograda koja se sastoji u tome da spreči neželjeno napuštanje kolovoza koje bi ugrozilo bezbednost vozača i putnika, i izazvalo veću materijalnu štetu bilo na vozilu bilo na teretu ili drugim objektima. Način funkcionisanja zaštitnih ogradđa treba da odgovara napred postavljenom cilju odnosno iz osnovne funkcije proizilaze osobine koje zaštitna ogradđa mora da ima i zahtevi koje ona mora da zadovolji.

Osobine i zahtevi se mogu podeliti u dve osnovne grupe: operativne i konstruktivne, ali zbog njihove uske povezanosti i

121