JUS standardizacija
Medjutim, kako ISO obuhvata samo usku oblast u prehrambenoj delatnosti i to: metode analize prehrambenih proizvoda i uslove skladištenja svećeg voća i povrća, - neophodno je razvijati odnose i sa onim medjunarodnim organizacijama koje donose preporuke standarda za kriterijume kvaliteta.
o Samo i jedino putem stalne saradnje sa medjunarodnim organizacijama, koja uključuje sve ustaljene oblike rada (praćenje radnih dokumenata, primedbe na nacrte i predloge standarda, učešće u rađu stručnih tela) moguće je ostvariti veći uticaj Jugoslavije na sadržaj završnih dokumenata u oblasti ishrane. Sigurno je da rešenja,koja pogoduju privredi Jugoslavije.,neće biti moguće uvek ugraditi u medjunarodne standarde, ali se kroz redovno prisustvo na zasedanjima i druge oblike saradnje povećava uticaj naše nauke i prakse u medjunarodnoj standardizaciji.
Dosadašnja aktivnost predstavnika Jugoslavije u pogledu davanja predloga i rešenja na medjunarodnim skupovima beleži skromne rezultate. U ukupnom
programu rada ISO, Codđex-a, OECD i ECE potrebno je da kroz sve veći broj predloga, nacrta i drugih viđova saradnje naših učesnika u radu stručnih tela, ostvarimo veći uticaj Jugoslavije na medjunarodnu standarđizaciju hrane.
Isto tako nalazimo da bi saradnju trebalo dalje proširivati povećanim učešćem stručnjaka iz neposredne proizvodnje u radu medjunarodnih stručnih teLai Istina, oni su i do sada učestvovali na zasedanjima nekih od stručnih komiteta Codex-a ali je o tome Zavod obično saznao tek iz izveštaja o zasedanju (Komitet za supe i čorbe "Kolinska", "Podravka"). Ovo je posleđica okolnosti da je medjunarodna saradnja sa ovim organizacijama (Codex, OECD i dr.) bila u nadležnosti drugih organa. U odnosu na nadležnosti Zavoda smatramo da celokupna medjunarodna aktivnost na planu standardizacije prehrambenih DL OV mora cirkulisati preko Zavoa. Stručnjaci-praktičari imaju uvid u probleme, poznaju zahteve ali i mogućnosti naše privrede i pri usaglašavanju stavova mogu uticati na rešenja, ali Zavod mora biti u toku sa svim diskusijama a posebno odlukama Jer se one tiču zemlje u celini.
154
Savezni zavod je u našoj zemiji jedina ovlašćena institucija preko koje se odvija medjunarodna saradnja na polju standardizacije hrane. Samim tim se i sva radna dokumenta ovih organizacija dostavljaju neposredno Zavođu, često sa zahtevom da se na odgovarajuće predloge standarda dostave primedbe, odnosno komentar u svojstvu stava vlade. Medjutim, s obzirom da su za neke delatnosti u proizvodnji namirnica (dijetetske, dečija hrana i dr.) u nas drugačije definisane nadležnosti, odnosno razgraničene kompentencije Zdravstva i Zavoda, dolazi do nedoumice oko značajnih pitanja, od distribucije dokumenata i primedbi, do učešća delegata u stručnim organima.
Tako je u osnovi rađa Zavoda - kvalitet a Zdravstva – higijenska ispravnost namirnice, ove su kategorije povezane pa dolazi i do neregulisanih odnosa na toj relaciji. (Metode analize "Zakon o standardizaciji", Pravilnik o higijenskoj ispravnosti i dr.).
Postoje odredjene teškoće i kada je u pitanju distribucija dokumenata po republikama. Kome, (jer Zavod ne može svakoj organizaciji i naučnoj instituciji u Jugoslaviji dostaviti dokumenat na razmatranje)- a posebno kako obezbediti odgovor u cilju slanja primedbi na dokumente - a da to postane stav vlade.
U vezi sa iznetim a imajući u vidu korist koju bi naša zemlja mogla da ostvari ukoliko još više bude prisutna u radu medjunarodnih organizacija za standardizaciju hrane, predlažemo:
l. U cilju bolje koordinacije rada na relaciji: Medjunarodna organizacija Zavod - republike, - stvaranje radnih tela za medjunarodnu saradnju, sa definisanjem uloge i stepena odgOVOrno=sti (za svaku medjunarodnu organizaciju iedno radno telo od predstavnika republika i pokrajina).
2. Još potpunije uključivanje stručnjaka iz proizvodne prakse u saradnju sa medjunarodnim organizacijama ali sa obavezom da isključivo preko Zavoda mogu obavljati funkciju medjunarodne saradnje. 3. Da bi se ovo realizovalo nepohodno je veće angažovanje kao i normiranje ovih poslova.