JUS standardizacija

iskuju: pri lošijim proizvodnim sezonskim uslovima u dotičnoj zemlji; kada su u pitanju osetljiviji proizvodi (u funkciji sorte ili činilaca proizvodnje); kada transport nije dovoljno brz i savršen itd.

Mesto vršenja kontrole prilikom uvoza

Ako ne postoje posebne smetnje, najbolje je da se ova kontrola vrši u carinarnicama zemlje uvoznice, to jest u trenutku kadđa proizvodi prelaze granicu, ili u mestuu koje se roba upućuje, ako se carinjenje vrši u unutrašnjosti zemlje. Ali inspekcijska služba zadržava pravo da OVO Verifikovanje vrši i posle ocarinjenja, u svim fazama unovčavanja.

Načini vršenja verifikacije - Inspekcijska služba će nastoJati đa nJena verifikacija ne izazove nikakav zastoj u prometu dotičnih proizvoda. Zbog toga sve mora biti regulisano u samom mestu izvršenja kontrole, kako bi se verifikacija olakšala: predaja certifikata, prisustvo osoblja koje je zaduženo za uzimanje uzoraka, analize itd. Čak i ako certifikat nedostaje, verifikacija se mora obaviti, s tim da se to pitanje reguliše kad certifikat naknadno stigne. Identifikovanje pošiljki (tovara) —-— UVOZnik, transporter ili njihovi predstavnici

moraju inspekcijskoj službi pružiti sva obaveštenja potrebna za identifikovanje robe. Pri tom kontrolor treba da se uveri da li sve odgovara propisima i oznakama u certifikatu: podaci o izvozniku, transportno sredstvo, verifikacija prvobitno predvidjene destinacije prilikom kontrole u mestu isporuke, eventualna raspodela tovara, naziv sorte, klasa, kalibar itd.

Uzimanje uzoraka - Posle klasiranja i pakovanja pređ slanje robe izvrši se kontrola njenog kvaliteta na osnovu važećih medjunarodnih propisa. Inspektor ima priliku da, zahvaljujući ćeščim posetama pakirnici, stekne opšti utisak i o solidnosti izvoznika. Sve je to lako izvodljivo u momentu isporuke. Ali, nasuprot tome prilikom uvoza verifikacija se vrši u mestu ocarinjenja, i to dok su proizvođi još u transportnim sredstvima, pa su i nepregledni. Uz to, proizvođi obično stižu iz različitih zemalja, a pakovani su i rukovalo se sa njima na različite načine. Imajući to u vidu, prilikom izvoza se može prepustiti inspektorima da odrede broj uzoraka prilikom utvrdjivanja kvaliteta proizvoda, dok je, zbog navedenih okolnosti logično da se prilikom verifikacije u toku uvoza utvrdi najmanji broj koleta koje treba pregleđati, naročito ako se već

konstatuje izvesno odstupanje od propisa:

Ali je ipak teško držati se takvih odred-

bi u praksi, Jjer na to mogu uticati mnOgobrojni i raznovrsni činioci, od kojih za-

visi koliko će biti reprezentativnih uzo-

raka od čitave pošiljke.

U vezi sa prethodnim, veće teškoće postoJe kada je u pitanju strogo pridržavanje

ujednačenog postupka uzimanja uzoraka za verifikaciju stanja proizvoda a to su: način pakovanja, pri čemu se broj uzoraka može smanjiti ili povećati u zavisnosti

od veće ili manje količine proizvoda u poJedinačnoj ambalaži; način prezentacije, pri čemu se broj koleta za verifikovanje može smanjiti kađa se proizvodi dobro vide spolja, ili povećati ako se proizvodi

u plitkim letvaricama s jednim slojem loše vide; način utovara, pri čemu su letvarice s proizvođima na dnu vagona ili kamiona nepristupačne; vremenski raspon u izvršenju verifikacije kada se može nametnuti potreba da se uspori kretanje jače kvarljivih proizvođa; promene ili oštećenja samo delova tovara nastala u toku transporta, što izaziva potrebu da se uzorci uzimaju sasvim selektivno, kako bi se eliminisali iz daljeg prometa proizvođi koji ne odgovaraju propisima.

Nasuprot navedenim činjenicama, kadđa utvrdjene činjenice prilikom uvoza nameću potrebu odbijanja proizvođa ili njihovog usaglašavanja sa propisima i sa stanjem prilikom kontrole u mestu isporuke, važno je da se određi minimalni broj uzoraka, kako bi se kod kontrolnih organa izvoznika opravdala verifikacija dovoljnog broja uzoraka. U tom cilju prilikom uvoza će se odluka o tome doneti tek pošto se pregleda minimalni broj koleta, a u odnosu na veličinu pošiljke. U tom pogledu dobro je držati se sledeće Preporuke ISO R.874, o broju uzoraka svežeg voća i povrća (za upakovane proizvode):

Broj ambalažnih Najmanji broj

jedinica koje ambalažne jedi- Kontrola prisačinjavaju nice za pregled likom uvoza pošiljku Preporuka ISO

do 100 5 3 101 - 300 7 b 301 - 500 9 6 501 – 1000 10 8 preko 1000 15 10

Kada su u pitanju pošiljke u rasutom stanju (bez ambalaže), pošto se pregleda vidljivi deo pošiljke treba uzeti najmanje pet uzoraka s različitih mesta tovara, da bi se utvrdio postotak proizvoda koji ne odgovara propisima.

Prema tome, Režim OECD za medjunarodnu standardizaciju voća i povrća ovako rezimira preporuku koja se odnosi na uzimanje uzoraka proizvoda:

"Kontrola kvaliteta prilikom uvoza vrši se "štih-probama". Verifikacija se vrši u koletima koje sam kontrolor izdvoji, na sve moguće načine i to u različitim delovima tovara. Jedinice ambalaže, namenjene za verifikaciju, moraju sadržavati dovoljnu