JUS standardizacija
6. Informisanje o aktivnostima standardizacije i pri bavljanje dokumenata
U informisanje o aktivnostima standardizacije i pribavljanje dokumenata spada: :
a) informisanje o započetim radovima i radnim dokumentima u sklopu neposredne izrade jugoslovenskih standarda i distribucija radnih dokumenata zainteresovanim organima, organizacijama i zajednicama, informisanje o donetim jugoslovenskim standardima, radnim dokumentima međunarodnih organizacija za standardizaciju, donetim međunarodnim i inostranim standardima, jugoslovenskim i inostranim dokumentima koji su u vezi sa standardizacijom, koji čine podlogu za rad u oblasti standardizacije; kao i distribucija tih standarda i dokumenata zainteresovanim organizacijama, organima i zajednicama. |
b
—
Podslovi pod a) čine sastavni deo procesa izrade |ugoslovenskih standarda i naiprirodnije je da se i planiraju i obavljaju u okviru tog procesa,
Poslovi pod b) nisu sastavni deo neposrednog proseca izrade jugoslovenskih standarda, ali su u tesnoj vezi sa tim procesom, te se mogu organizovati kao poseban sistem, zadovoljavajući pri tom, između ostalog, potrebs koje se neposredno javljaju u procesu izrade jugoslovenskih standarda, a mogu se organizovati i tako da zajedno sa poslovima pod a) čine jedinstven sistem.
Sada su obe ove vrste poslova organizovane kao jedinstven sistem u okviru SZS. U funkcionisanju tog sistema postoje slabosti koje zahtevaju iznalaženje njihovih uzroka i otklanjanje smetnji za dalji razvoj tog sistema. Pošto je priroda aktivnosti standardizacije takva da su rezultati ovih aktivnosti utoliko vredniji ukoliko se u proces rada uključi veći broj zainteresovanih organizacija, organa i zajednica, mora se obezbediti njihovo nesmetano omasovljavanje. Međutim sistem SZS je takav da je povećavanje njegovih kapaciteta suviše sporo, te se sa povećavanjem broja korisnika njegovih usluga stvaraju teškoće u zadovoljavanju njihovih zahteva. Na primer, ukoliko se povećava broj zahteva za kopiranjem i distribucijom međunarodnih i inostranih standarda (a on se u praksi zaista brzo povećava), utoliko je teže te zahteve ispuniti u zadovoljavajućem roku, sa postojećim kadrovima koji rade na tim poslovima i sa postojećom opremom za kopiranje.
Očigledno je, s toga, da bi se povećavanje broja ljudi koji rade na ovim poslovima i dalja nabavka opreme, morali postaviti u mnogo direktniju vezu sa povećavanjem broja zahteva za uslugama, s tim što bi i interesenti za ove usluge morali ulagati adekvatnija sredstva u ovaj sistem.
7. Zaključci
Kao rezime onoga što je rečeno mogli bi se izvući sledeći zaključci.
116
a) Neophodno je preduzeti odgovarajuće mere za unapređenje, jugoslovenske standardizacije radi njenog boljeg uklapanja u privredne i društvene tokove, čiji su ciljevi postavljeni Zakonom o standardizaciji.
b) Treba otkloniti dileme oko potrebnog broja jugoslovenskih standarda. Ukoliko se prihvati da je naš cilj da se dostignu razvijene zemlje u ovom pogledu, za šta ima opravdanja, onda se mora povećati efikasnost donošenja i ažuriranja jugoslovenskih standarda.
c) Za rešavanje problema bržeg donošenja jugoslovenskih standarda, potrebno je izvršiti prirodniju raspodelu poslova između stručnjaka SZS i stručnjaka iz zainteresovanih organizacija, organa i zajednica, tako da se za pojedine poslove izrade jugoslovenskih standarda angažuju najstručniji radnici, U tom smislu bi trebalo da se 'stručnjaci iz privrede mnogo više, nego do sada, angsžuju na poslovima planiranja jugoslovenskih standarda i izrade nacrta ovih standarda, a možda čak i na vođenju rasprava i diskusija o ovim nacrtima. Na taj način bi stručnjaci SZS prestali, zbog ograničenih kapaciteta, da budu ograničavajući činilac za donošenje potrebnog broja jugoslovenskih standarda, sa stanovišta pojeidnih organizacija, organa i zajednica.
d) Stručnjaci SZS treba što više da se uključuju u mehanizam savezne uprave, kako bi lakše sagledali opšte društvene potrebe i prioritete, te je u tom smislu potrebno promeniti status SZS u sklopu Saveznog izvršnog veća i SZS kadrovski osposobiti,
e) Stručnjaci SZS treba da se što više orijentišu na poslove u vezi sa vođenjem postupka predlaganja jugoslovenskih standarda, tako da se u ovaj proces na odgovarajući način uključuju svi zainteresovani delovi društva; na poslove usaglašavanja interesa kroz rešenja u jugoslovenskim standardima; na metodološku unifikaciju tekstova i sl.
f) Finansiranje poslova na izradi jugoslovenskih standarda treba kao i do sada da se odvija u principu, na sledeća dva načina:
— kroz savezni budžet SZS, za sve one poslove za koje ne postoji izrazit interes pojedinih organizacija, odnosno
· gde je izražen opšti društveni interes, i
— kroz sredstva pojedinih organizacija, koje su zainteresovane za rezultate tog posla koje u tom cilju finansiraju rad svojih stručnjaka na tim poslovima.
g) Ima opravdanja da jugoslovenski standardi budu obavezni kada se drukčije ne može na odgovarajući način regulisati bezbednost i zaštita života i zdravlja ljudi i zaštita imovine i životne sredine; kada postoji opasnost od monopolskog ponašanja proizvođača zbog nestašice postoji niska svest proizvođača određenih proizvoda o korisnosti primene jugoslovenskih standarda, itd.
h) Štetno je propisivati obaveznost jugoslovenskih standarda kada se zbog ostvarivanja koncepta propisa
Standardizacija, 1982./br. 3—4