JUS standardizacija

đača obezbeđuje se određeni kvalitet proizvoda, što je u interesu korisnika tih proizvoda. Postoji velika opasnost da se neki proizvođači neće pridržavati neobaveznih jugoslovenskih standarda, te će proizvoditi i iznositi na tržište proizvode lošijeg kvaliteta. Time bi oštetili korisnike, a takođe i dobre proizvođače. Naime, u nedostatku dovoljno robe na našem tržištu, još uvek ne postoji klasični tržišni mehanizam kojim se ostvaruje automatska selekcija dobrih od loših proizvođača na osnovu dugogodišnjeg sticanja poverenja kroz stalnu brigu o kvalitetu proizvoda, pri čemu je pridržavati se standarda jedan od osnovnih elemenata te brige. U situaciji kakva je sada na našem tržištu, tamo gde nema obaveznih jugoslovenskih standarda, postoji opasnost da neki proizvođači dođu do neopravdanih zarada prodajući svoje proizvode, u čiju izradu nisu uložili odgovarajući rad potreban da se obezbedi kvalitet zahtevan jugoslovenskim standardima, po istoj ceni po kojoj svoje proizvode prodaju proizvođači koji su taj rad uložili.

Treći razlog da jugoslovenski standardi budu obavezni leži u tome što se žele prinuditi da se uključe u proces standardizacije i one organizacije koje još ne znaju a treba da saznaju kolike se uštede i za njih same i za društvo. mogu ostvariti tipizacijom i unifikacijom. Takvih organizacija sa nedovoljnim poznavanjem instrumenata savremenog rada, kao što su tipizacija i unifikacija, veliki je broj u našoj zemlji. Veoma često i u samim

organizacijama udruženog rada stručnjaci koji se zalažu za izradu i primenu standarda nailaze na nerazumevanje rukovodilaca i odgovornih radnika svoje organizacije, pa im obaveznost jugoslovenskih standarda služi kao dobar argumenat.

Međutim, ima i ozbiljnih razloga zbog kojih jugoslovenski standardi treba da budu neobavezni. Najvažniji su sledeći., Jugoslovenski standardi su dokumenti koji obrađuju tehnička pitanja: fizičke, hemijske, energetske, eksploatacione, pogonske, sigurnosne, konstrukcione, električne i druge karakteristike proizvoda i radova; načine ispitivanja i provere karakteristika; načine transporta skladištenja, označavanja i čuvanja proizvoda; načine komuniciranja i informisanja itd. Propisivanjem obaveznosti jugoslovenskih standarda, oni dobijaju karakter pravnih akata, te moraju zadovoljiti zahteve koji se postavljaju pred pravna akta. Iz ovoga proizilazi niz teškoća i formalne i suštinske prirode. Naime, standarde koriste stručnjaci tehničke struke, te svaka promena u sistemu i konceptu njihove izrade u smislu zadovoljavanja pravnog koncepta, stvara teškoće tehničkim stručnjacima. Često se, na primer, dešava da se sa tehničke strane jedinstvena materija mora razbiti na delove koje zahteva podela nadležnosti sa pravnog stanovišta. Isto tako, pravni karakter jugoslovenskih standarda toliko

Standardizacija, 1982,/br. 3—4

komplikuje njihovu izradu, zbog zadovoljavanja pravnih zahteva, da to veoma usporava proces te izrade. Iz tih razloga cela aktivnost jugoslovenske standardizacije često postaje slabo efikasna i gubi svoj osnovni smisao.

Naročito se ispoljavaju štetne posledice u primeni međunarodnih standarda, kao osnove za izradu jugoslovenskih i postaje sve očiglednije povećano zaostajanje jugoslovenskih standarda za stranim i međunarodnim standardima. Nisu bez značaja ni teškoće koje nastaju zbog shvatanja da odgovornost za izradu jugoslovenskih standarda snosi isključivo SZS, podcenjujući ulogu organizacija udruženog rada, zbog čega se posao na izradi jugoslovenskih standarda ne može uvek organizovati na odgovarajući način. To je shvatanje u velikoj meri posledica pravnog karaktera jugoslovenskih standarda, kao propisa za čije izdavanje je nadležan SZS.

Najvažniji razlog koji navode teoretičari iz razvijenih kapitalističkih zemalja u prilog neobaveznosti standarda u tim zemljama, jeste nastojanje da se izbegne da obavezni standardi spreče tehnički napredak. Naime, obavezni standardi, po njima, ne dozvoljavaju primenu novih, nestandardnih rešenja za koje se utvrdi da su bolja od standardnih. Kada standard nije obavezan, taj se problem ne postavlja. U nas međutim osnovni problem proizilazi iz predugog trajanja procesa izrade kada su standardi obavezni, zbog pravnih zahteva.

Imajući u vidu dosadašnje iskustvo u izradi i primeni jugoslovenskih standarda, slobodan zaključak bi rezimirano, ovako izgledao:

Obavezni jugoslovenski standardi izvršili su pozitivan uticaj iniciranjem niza aktivnosti na izradi i primeni jugoslovenskih standarda i stvaranjem svesti o značaju standardizacije. Međutim, zakočen je slobodan razvoj onih aktivnosti standardizacije koje počivaju na svesti samih organizacija udruženog rada da su jugoslovenski standardi neophodni kao instrumenti njihovog racionalnog rada, razvoja i dostizanja nivoa razvijenih zemalja, bez čega je teško ostvariti uspešan izvoz. Postoji ozbiljna opasnost za dalji razvoj celokupne jugoslovenske standardizacije, ukoliko se ovo kočenje ne otkloni, Ne radi se samo o tome da se ne izrađuju svi oni jugoslovenski standardi koje traže pojedine organizacije udruženog rada i naročito ne onom brzinom i onog kvaliteta koji bi njima odgovarali, nego se radi i o tome da se ne udovoljavaju na odgovarajući način zahtevi organizacija udruženog rada u pogledu biagovremenog dobavljanja donetih jugoslovenskih standarda i efikasnog informisanja o aktivnostima jugoslovenske i međunarodne standardizacije. 115