JUS standardizacija

znači da stručnjaci koji izrađuju nacrte ne treba da vode računa o unifikaciji i da pre distribucije nacrta, članovi komisija prilikom razmatranja prednacrta ne treba da ukažu na neusklađenosti i nedoslednosti koje uoče.

Ova analiza pokazuje da poslove na izradi jugoslovenskih standarda treba da u odgovarajućoj sprezi obavljaju stručnjaci SZS sa velikim brojem stručnjaka iz organizacija, organa i zajednica, s tim što raspodelu poslova treba izvršiti tako što će se voditi računa o navedenim zahtevima u pogledu stručnsoti, ekonomičnosti i efikasnosti u radu. Nažalost, u praksi je drukčije. Vrlo često stručnjaci SZS obavljaju i one poslove koje bi trebalo da obavljaju stručnjaci čije je znanje ı iskustvo bliže datoj problematici. Ovo ima dve krupne negativne posledice; malu produkciju jugoslovenskih standarda i tendenciju da se izrađuju oni jugoslovenski standardi koji su pogodni za izradu sa stanovišta stručnih mogućnosti SZS, a ne oni koji sustvarno najprioritetniji.

Sa problemom adekvatne podele poslova na izradi jugoslovenskih standarda tesno je povezan i problem finansiranja ove izrade. Zbog toga je neophodno razmotriti i ovo pitanje.

4. Kako rešiti problem finansiranja izrade jugoslovenskih standarda

U odgovoru na ovo pitanje često se u stavovima pojedinih organizacija, organa, zajednica, ili pojedinaca ide u dve krajnosti. Prva je u stavu da izradu jugoslovenskih standarda treba da finansira samo onaj ko će ih kasnije koristiti. Druga krajnost je u tome da se tvrdi da izradu treba finansirati isključivo kroz budžet federacije kojim se finansira rad SZS.

Il jedan i drugi stav imaju ozbiljnih nedostataka. Ako bi izrada jugoslovenskih standarda zavisila isključivo od spremnosti organizacija da finansiraju njihovu izradu, polazeći od njihovih neposrednih interesa za tim standardima, onda ne bi bilo finansijskih sredstava za izradu većeg broja jugoslovenskih standarda od opšteg jugoslovenskog interesa, kao što su na primer standardi za zaštitu života i zdravlja ljudi, životne i radne sredine, imovine građana, zaštitu od rizika primene naučnih i tehničkih otkrića, zaštitu potrošača, pa i standarda za jačanje odbrambenih sposobnosti zemlje, racionalnog korišćenja energije i sredstava u društvenoj svojini, za olakšavanje komuniciranja u društvu itd.

Finansiranje svih poslova na izradi jugoslovenskih standarda isključivo iz saveznog budžeta, imalo bi opravdanja samo u slučaju da se pojedinačni interesi organizacija, organa i zajednica ostvaruju isključivo kroz opštedruštveni interes. Međutim, činjenica je da organizacije koriste mnoge jugoslovenske standarde za svoj racionalniji i efikasniji rad; dakle u njima nalaze i svoje posebne interese. Osim toga, kada organizacije same finansiraju rad sovjih stručnjaka na izradi jugoslovenskih standarda,

114

kao što je sada najčešće slučaj (troškovi učešća na sastancima, nadoknada za izradu nacrta jugoslovenskih standarda itd.). tada po pravilu postoji čvrsta sprega između interesa organizacije udruženog rada i izbora pogodnog stručnjaka iz te organizacije, ili izvan nje, za rad na datom standardu, kao i kontrole rada u toku njegove izrade od strane te organizacije — što je sve neophodno sa stanovišta obezbeđivanja kvaliteta jugoslovenskog standarda

Bez ove sprege SZS bi se našao, pojednostavljeno rečeno,

u ulozi poslodavca koji sklapa posao sa pojedinim stru-

čnjacima, ili organizacijama koji prodaju svoj rad koji se

plaća iz budžeta SZS. U prethodnom, slučaju, dakle, prvenstveni interes organizacije je bio da jugoslovenski standard zadovolji njene interese, za čiju izradu ona ulaže finansijska sredstva i stara se da kvalitet standarda bude u skladu sa tim interesima. U drugom slučaju prvenstveni interes stručnjaka (odnosno organizacije) koji svoj rad na izradi jugoslovenskog standarda prodaje

SZS-u, jeste da uz što manji rad ostvari što veći prihod.

Sigurno je da SZS u ovom drugom slučaju ne bi bio u

stanju da izborom stručnjaka i kontrolom njegovog rada

na izradi jugoslovenskog standarda obezbedi njegov

kvalitet sa stanovišta potreba pojedinih organizacija u

onoj meri u kojoj to same organizacije mogu obezbediti.

Dakle, način finansiranja ne treba samo posmatrati sa

stanovišta obezbeđivanja sigurnog izvora finansiranja,

nego i sa stanovišta potrebe da se očuvaju prirodni odnosi interesa za datim jugoslovenskim standardom.

iz ovog proizilazi da finansiranje poslova na izradi jugo-

slovenskih standarda, polazeći, naravno, od utvrđene po-

litike, mora da ide na 2 osnovna načina (kao što sada i

ide):

— kroz budžet SZS, za sve one poslove za koje ne postoji izrazit interes pojedinih organizacija, odnosno gde je izražen opšti društveni interes,

— kroz sredstva pojedinih organizacija, gde postoji njihov izražen interes za rezultate tog posla.

Kada se razmatraju pitanja interesa za jugoslovenskim

standardima, ne može se mimoići ni pitanje kada i zbog

čega jugoslovenski standard treba da bude obavezan.

Zbog toga je sada na redu to pitanje.

5. Da li jugoslovenski standardi treba da budu obavezni

Odgovor na ovo pitanje nije ni malo lak nii jednostavan. Razlozi koji idu u prilog obaveznosti jugoslovenskih standarda su u glavnom sledeći.

U velikom broju jugoslovenskih standarda prisutni su elementi koji se odnose na bezbednost i zaštitu života i zdravlja ljudi i zaštitu imovine i životne sredine, i drugi slični elementi. Ova zaštita i bezbednost uslovljavaju obaveznost primene jugoslovenskih standarda u kojima su one sadržane.

Primenom jugoslovenskih standarda od strane proizvo-

–”==Z=EEFF”Jcc=GGUTEK ]YŽ2–,6.6...K._ –>–— – I _____ ___ _ O CC U UL O EE

Standardizacija, 1982./br. 3-4