JUS standardizacija

međunarodna i regionalna standardizacija

IZVEŠTAJ SA SEDAMNAESTOG ZASEDAN.JA CODEX KOMITETA ZA ADITIVE

Dr Života Živković

Codex Komitet za aditive koji se koriste u prenrambenim proizvodima, je pomoćno telo međuviadinih organizacija (FAO/WHO). Ono radi u okviru Codex komisije na svim stvarima povezanim sa aditivima za prehrambene proizvode. Komitet zaseda jednom godišnje, prima preporuke od Združenog komiteta eksperata za aditive a izveštaje podnosi Komisija Codex alimentarius. Codex komitet za aditive u prehrambenim proizvodima ima sledeće nadležnosti:

— da prihvati ili preporuči maksimalne količina aditiva, koje se mogu koristiti u određenoj vrsti hrane i da ujedno odredi koje maksimalne količine kontaminenata se mogu naći u određenoj hrani,

— da pripremi liste prioriteta za aditive za prehrambene proizvode koje će Združeni komitet razmatrati,

— da razmotri metode za ispitivanje i određivanje aditiva u pojedinim vrstama hrane.

Komisija Codex alimentariusje donela osnovne principe

rada na aditivima prema kojima se odvija celokupan rad

svih njenih tela. Codex komitet za aditive razmatra podatke dobijene od vlada čianica FAO/WHO, zatim pre-

poruke koje dobija od Združenog komiteta za aditive i

donosi odluke o prihvatanju aditiva u odgovarajućim Os-

novnim standardima. isto tako ispituje tehnološku opravdanost upotrebs određenog aditiva, kao i količine istih koje su utvrđene u nacionalnim standardima.

Ovaj Komitet razrađuje sistem za obezbđenje informacija

o tome da li je neki aditiv već prihvaćen. Sa srodnim ko-

mitetima sarađuje i zajedno sa njima ili uz posebnu kon-

sultaciju donosi odgovarajuće publikacije. Do danas je

- prema jednom pregledu Združeni komitet eksperata pu-

blikovao 64 a Codex komitet za aditive u prehrambenim proizvodima 16 publikacija. Prihvaćeno je do danas oko 700 aditiva. Codex komitet za aditive u prehrambenim proizvodima je osnovan 1962. godine. U vremenu od 10. do 16. aprila 1984. godine, održano je Sedamnaesto redovno zasedanje ovog Komiteta, sa vrlo obimnim dnevnim redom, kojim su bili obuhvaćeni problemi postavljeni ranije, problemi na kojima se stalno radi kao i oni koji su predviđeni na prethodnom zasedanju.

U ovom izveštaju obuhvatićemo samo neke od važnijih problema odnosno pitanja na kojima se radilo u toku sedamnaestog zasedanja bez obzira da li su definitivno završeni odnosno uobličeni ili se na njima nastavlja rad radnih grupa ovog Komiteta. Na pomenutom zasedanju je podnet predlog za novu definiciju aditiva. Neke zemlje članice su smatrale da je u definiciju potrebno ugraditi još i vitamine i minerale. Posle duže rasprave i pored toga što su data objašnjenja na osnovu Kojih bi se ove dve grupe unele u definiciju, zaključeno je da ostane ona definicija koja je ranije prihvaćena. Pored ovoga bilo je diskusije i u vezi sa drugim sastojcima koji i dalje zadržavaju hranljiva svojstva odnosno postavljalo se pitanje da li ih takođe treba obuhvatiti definicijom aditiva. Predloženo je od jedne delegacije, na šta nije bilo primedbi, da je najbolje ako bi se odvojili hranljivi sastojci od tehnoloških aditiva čime bi i pomenuti sastojci našli svoje mesto. Na osnovu dokumenta određene radne grupe, koji je obuhvatio razmatranje unošenja aditiva u organizam i probleme sa nekim supstancama, posebna pažnja je posvećena problemima količine kalaja u konzervama voća ili povrća (kisela sredina), odnosno njegovo povećanje u toku stajanja. Smatralo se da količina od 250 mg/kg u konzervama voća ne treba da zabrinjava. Istaknuto je da je ta količina u početku znatno ispod te vrednosti ali da se stajanjem povećava a to je značilo da se ne radi o kalaju, koji se unosi sa voćem, već njegovo naknadno povećanje, odnosno prelaz iz limenke u proizvod. Sledeće pitanje u ovom delu Zasedanja je količina olova u šeće- · ru. Ono je takođe bilo svestrano razmatrano, bilo je i predloga da se količina koja je utvrđena u odgovarajućem standardu smanji. Međutim, preovladalo je mišljenje da je to preuranjeno jer se najverovatnije radi o greški u toku ispitivanja koja se može iz tih razloga javiti pa je ostalo da se za sada zadrži max dozvoljena količina olova

' od 0,1 mg/kg. Preporuka je da nacionalne vlade učine „sve što je u njihovoj nadležnosti kako bi se ovaj problem

preispitao i sagledala količina olova koja može biti uneta u organizam iz šećera. Posebno je postavljen zahtev da

267

MR VOA, OMA aan pin POLOM M S MIRA AUT: 2 UJCiMVUNNL. ita ai E Pu iiaierai ara "ai STL" T___5_

Standardizacija 1984./br. 9—10