JUS standardizacija

se to prouči kod dece koja konzumiraju veće količine šećera.

Komitet je podržao preporuku da se utvrdi gornja granica benzojeve kiseline u osvežavajućim pićima i da ista iznosi 300 mg/kg. Na ovaj način bi se obezbedilo da maksimalni dnevni unos nije ni dostignut.

Komitet je prihvatio da radna grupa koja je proučavala unošenje boje nije imala dovoljno podataka da ustanovi gornju granicu, manju od 2 mg/kg. O ovome će se pripremiti cirkularno pismo sa pitanjima na koja vlade treba da odgovore a problem treba da se razmotri na sledećem zasedanju komiteta. isto tako je prihvaćeno da je potrebno više podataka u vezi sa SO, u osvežavajućim napicima. Izneto je da ima podataka koji govore o uticaju SO» na deficit vitamina B,, što znači da se ukupna količina SO, mora svesti na minimum.

Sledeća supstanca o kojoj je bilo raspravljano je fosfor. Poznato je da ovo nije prvi sastanak na kome se govori ili bar otvara rasprava o unošenju fosfora u organizam čoveka. Na ovom skupu objašnjeno jelod strane predstavnika Svetske zdravstvene organizacije, da su se sada šnja istraživanja bazirala na odnosu kalcijumi—~fosfor, pa je doneta odluka da se preporuči radnoj grupi da nastavi sa daljim proučavanjima, ali da se u daljem radu više pažnje posveti direktno fosforu i to kako organskog tako isto i neorganskog porekia.

Na dnevnom redu ovog Zasedanja su takođe bili veštački zaslađivači. Pokušalo se da se unese i neka korekcija u definiciju veštačkih zaslađivača u smislu da ne moraju svi biti veštački ali je na kraju ostalo da se zadrži sadašnja definicija za sredstva koja danas imamo (saharin, ciklamati i dr.)a dase o eventualnim novim proizvodima diskutuje kad se prikupi znatno više podataka, koji će omogućiti i pravi zaključak odnosno na osnovu kojih bi se isti mogli prihvatiti ili odbaciti. Jedan deo zasedanja je bio posvećen usvajanju maksimalnih količina pojedinih aditiva koji su utvrđeni u odgovarajućim standardima za:

sirće, riblje konzerve (filete), smrznute ribe, za hleb, boje

za sireve i to posebno za topljene a posebno za neke specifične vrste sireva. U toku ove diskusije dat je predlog da se pojedini aditivi svrstaju u posebne grupe. Tako je predloženo da fosfati čine posebnu grupu fosfata što je bilo u suprotnosti sa mišljenjem većine. To bi dovelo do velikog usitnjavanja. Ostaje naime, da se svaki aditiv mora uvrstiti u neku funkcionalnu grupu ali isto tako je istaknuta neophodnost da se prilikom deklarisanja unosi i svojstvo tog aditiva. Na primer regulator kiselosti i sl. Svakako o ovome ne donosi odluku Codex komitet za aditive u prehrambenim proizvodima već komitet za deklarisanje, pa se takav predlog upućuje njima na razmatranje. Činjenica da u svetu postoji nekoliko sistema označavanja aditiva, kao i da to dovodi do zabune dovela je do

toga da je pre nekoliko godina postavljen zadatak da se radi na iznalaženju najpogodnijeg načina označavanja aditiva za prehrambenu industriju. U vezi sa ovim radna grupa za nazive i međunarodni brojčani sistem je pripremila jedan materijal koji je poslužio kao dobra osnova za rad u toku ovog zasedanja. Dokument je urađen na osnovu Zaključka sa zasedanja u martu 1983. godine a bazira se na sistemu Evropske ekonomske komisije (EEC). Materijal, odnosno spisak aditiva prema azbučnom redu je dostavljen na razmatranje. Ovde su poređani svi aditivi za prehrambene proizvode sem modificiranih vrsta skroba koje su date u prilogu. Razlog tome.je što EEC još uvek nije izvršila numerisanje za hemijski modifikovane vrste skroba. Prema standardu kojim se utvrđuje način deklarisanja (revidovan predlog), dozvoljava se upotreba prema funkcionalnom nazivu, ,,arome” ili „modifikovani skrob”. Za početak ovaj način je preporučen ali je sigurno da još uvek ima da se radi na njemu kako bi se sistem potpuno dovršio i time olakšala mogućnost brzog pronalaženja pojedinih aditiva kao i jednostavnog korišćenja neophodnih podataka koji će se uneti za svaki aditiv.

Za sada se može zapaziti da pomenuta codex lista sadrži neke materije kao što je želatin i neki drugi sastojci koji nisu aditivi pa ih treba iz nje izbaciti i staviti tamo gde im je mesto. Ima i drugih nedostataka koji se vremenom moraju rešiti. Tako na primer, ova predložena lista EEC pod istim brojem navodi amonijum karbonat i amonijum hidrokarbonat ili na drugom mestu gde je u Codex listi zajednička grupa: aluminijum, kalcijum, natrijum, magnezijum i kalijum soli miristinske, stearinske ili palmitinske kiseline, EEC daje posebne brojeve za pojedini od pomenutih stearata. Zaključeno je da se u daljem radu mora usaglasiti stepen specifičnosti za svaki od navedenih aditiva. -

Zaključak je da se zajedno sa radnom grupom EEC predvide brojevi i za one aditive kojih nema na EECIisti ali se nalaze u Codex-ovoj i za koje je čak određen ADI. Posebno se to odnosi na aditive koji se nalaze u pomenutim: dodatnim listama ovoga pregleda (modifikovane vrste skroba i dr.). Posle eventualnog usvajanja ove ili neke druge liste biće potrebno izvršiti i neke druge izmene. Naročito je neophodno da se menja standard kojim je utvrđeno deklarisanje proizvoda (aditiva). Još jedanput sje podvučeno zapažanje, koje je bilo i na više ranijih zasedanja, da ima više aditiva koji imaju po nekoliko funkcija. To je pitanje rešeno od strane EEC na jedan, a kod Codex-a na drugi način, pa i to treba odmah usaglasiti. Ovo pitanje je i u našoj zemlji od posebne važnosti. Samo se postavlja pitanje da li treba ponavljati isti aditiv u ostalim funkcionalnim grupama ili dati mogućnost da se koristi i iz drugih razloga a ograničiti njegov ukupni unos, ako je to neophodno. Takav predlog je unet u prednacrt našeg, Pravilnika o kvalitetu aditiva. Ovde je

Standardizacija 1984./br. 9—10