JUS standardizacija

POVEZIVANJE HIJERARHIJSKIH NIVOA KLASIFIKACIJE | IDENTIFIKACIJE PROIZVODA I USLUGA STATISTIČKOG I!I POSLOVNOG SISTEMA INFORMISANJA |

Dr Janoš BUKTA, dipl. ing.

Hijerarhijski nivoi klasifikacije i identifikacije koji slede je-

dan za drugim za nabrajanje grupisanih i/ili pojedinačnih”

kategorijalnih pojmova naziva proizvoda i usluga ne predstavljaju linearno odnosno sukcesivno nabrajanje društveno značajnih obeležja po redosledu važnosti za stvaranje grupisanih agregata ispod podgrupe delatnosti, nego dvostepeno odnosno dvostruko nabrajanje istih obeležja po redosledu važnosti uz različite stepene uopštenosti odnosno detaljnosti za potrebe statističkog, odnosno poslovnog sistema informisanja. Klasifikacijom dobijeni hijerarhijski nivoi obuhvataju sva društveno značajna obeležja grupisanih i/ili pojedinačnih kategorijalnih pojmova naziva proizvoda i usluga veće uopštenosti za stvaranje agregata veće obuhvatnosti za potrebe statističkog sistema informisanja. Identifikacijom dobijeni hijerarhijski nivoi prvenstveno obuhvataju klasifikaciona zatim dodatna identifikaciona obeležja (neobuhvaćene klasifikacijom zbog manjeg društvenog značaja) grupisanih i/ili pojedinačnih kategorijalnih pojmova naziva proizvoda i usluga, razrađene u veće detaljnosti u konkretno definisanom obliku gde je to moguće uz primenu standarda (JUS, DIN, ASTM, interni standardi itd.) za stvaranje agregata manje obuhvatnosti za potrebe poslovnog sistema informisanja.

Ovakvo povezivanje hijerarhijskih nivoa klasifikacije i iden-

tifikacije potrebno je zbog toga što:

— se klasifikacijom obuhvataju sva društveno značajna obeležja grupisanih i/ili pojedinačnih kategorijalnih pojmova naziva proizvoda i usluga u agregatima veće uopštenosti od identifikacije, zavisno od karaktera, ciljeva i namene statističkog istraživanja od interesa za celu zemlju zbog celishodnosti i ekonomičnosti u prikupljanju, obradi i iskazivanju podataka za količine, vrednosti, cena, kapaciteta, produktivnosti, prometa, bilansiranja itd. u proizvodnji, raspodeli, razmeni i potrošnji, dok

— identifikacijom se obuhvataju ista društveno značajna obeležja po istom redosledu važnosti i nabrajanju kao kod klasifikacije samo sa više detalja uz eventualno dodavanje još nekih obeležja za potrebe poslovnog sistema informisanja. U slučaju da klasifikaciona obeležja nije po-

Standardizacija 1987./br. 3—4

trebno dalje razraditi jer su dovoljno detaljna ili se nemogu razraditi sa više detalja, tada ta obelžja nemaju pozicije na identifikacionim hijerarhijskim nivoima. Značaj i redosled nabrajanja društveno značajnih obeležja na identifikacionom nivou, ne mogu biti drugačiji, nego na klasifikacionom nivou. Oba ova sistema pripadaju i čine podsistem društvenog sistema informisanja u kome povezanost, usaglašenost, doslednost itd. moraju da budu zajednička karakteristika za postizanje zajedničkih ciljeva u boljem i adekvatnijem informisanju na svim nivoima. Potrebno je naglasiti, da različiti redosled nabrajanja po proizvodnim, namenskim, konstrukcionim i sl. načelima za različite sisteme informisanja može da dovede do međusobne nepovezanosti i neuporedivosti, neusaglašenosti itd.

Pitanje je da li bi tada u odsustvu takve usaglašenosti i povezanosti različitih sistema informisanja bili dovoljno celishodni, ekonomični, povezani, dosledni, obuhvatni i uporedivi njihovi hijerarhijski nivoi klasifikacija i identifikacija s obzirom na različiti način i stepen agregacije i obuhvata u prikupljanju, obradi i iskazivanju istih podataka.

Drugim rečima klasifikacija i identifikacija istih proizvoda i usluga po društveno značainim obeležjima međusobno se razlikuju samo i veličini obuhvata agregata zbog celishodnosti i ekonomičnosi u prikupljanju, obradi i iskazivanju podataka. Samo prihvatanje ovog zajedničkog načelnog kriterijuma omogućava obezbeđivanje jedinstva i povezivanje interesa različitih sistema informisanja za različite namene po istoj suštini stvari u okviru jedinstvenog društvenog sistema informisanja. Kod izrade klasifikacija i identifikacija proizvoda i usluga izostavljajući odnosno nepridržavajući se, drugim rečima negirajući postojanje agregata različite obuhvatnosti, odnosno detaljnosti za istu suštinu stvari prema društveno značajnim obeležjima na pozicijama hijerarhijskih nivoa klasifikacije i identifikacije, dovodi do neusklađenosti, neekonomičnosti, neracionalnosti, a može da dovode do sučeljavanja i razdvajanja rezultata uloženih napora. Na ovom mestu treba naglasiti, da agregati različite obuhvatnosti proizvoda i usluga, koji se nalaze na pozicijama hijerarhijskih nivoa različitih sistema informisanja predstavljaju društveni, ekonomski i politički značaj po svojoj veliči-