Јужна Србија — Вардарска Бановина, стр. 114

112

Бежи мајка кроз потсмех пролећа Мутна ока и косе расуте,

Кроз воћњаке и стазе засуте Снежним ињем од трешњева цвета. Док ивицом поља подмлађена

Као црна госпа забрађена

Иза ките висока дрвећа

Не јави се вече из прикрајка.

Онда паде Кујунџића мајка.

Земљи паде, тихим гласом цвили: „Дете моје, сузом нерошено, „Мој Лазаре, цвеће покошено, „Твојој мајци греси прости били: „Не одрече мајка себе ради,

„Већ рад своје миле унучади

„Да узлете на јуначки крили,

„И рад нашег села питомога

„И народа и твога и свога..."

4 — ОСЛОБОЂЕЊЕ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ

Године 1912 српска војска ослободила је од Турака сав наш народ од Врања до Ђевђелије. Из борби тога ослобођења знатна су места: Куманово са Младим Нагоричаном, где је била главна битка између српске и турске војске и где је Косово освећено. У томе рату дошло је до великих борби на многим местима, а нарочито на Бакарном Гумну код Прилепа и Облакову код Битоља.