Књижевне новине, 15. 10. 1981., стр. 39

(та морају разумети |

шпански марксисти

Говори Енрике Тијерно Галван, градоначелник Мадрида, сонијалистички лидер и један од најнетакнутијих · марксистичких мислилаца савремене Ишаније

Мира. Раденковић

Садашњи градоначелник Машцрида, социјалистички вођ, Ензрике Тијерно Галван је један род најистакнутијих марксисти-

заких филозофа у Шпанији. Ма-_

арксизам је идеја, смисао, објаштњење у његовим теоретским дцелима, марксизам је лично српредељење у свакидашњој акшији, интелектуалној, моралној, шполитичкој. На факултетима у Мадриду, Саламанки, Мурсији, -=а време франкизма, убацивао је марксистичку мисао у редовЕна предавања из политичког тправа, због тога је бивао избаштиван са Факултета, хашшен ни...увек настављао да објаш= вњава суттину филозофије маарксизма. „Стари професор“, казко су га називали још од времеза када је имао 30 голина, у потштатичком животу није наступао само као професор НИ добро аеклошљеној синтези где је било ентузијазма, логике, убедљиволети, знао је да запали масе.

Улога Тијерна Галвана и ње-_

тове „Унутрашње социјалисте вчке партије“ (касније се назватла „Народна. сопијалистичка партија“) била је за време Фраинковот режима вишесмисаоно ппозитивна: они су се на самом ттерену Франкизма борили проттив њега: успели су ла окупе езнатан број млађих чланова и

успоставе савезништво са дру-.

чтим антифранкистичким снагамма; у оквиру легалних институппија спретно су пропагирали ммарксизам, не помињући га именном; добро су осећали политижички пулс земље и њему се приппатођавали. Године 1977, Тијершнова ИСПИ сјединила се са Соци2 јалистичком радничком парти-_

фјом ПСОЕ. Јошт један прилог = примени успе шног прагматтизма у политичкој процени,

штињеница којој је „стари проВфесор" увек био склон. Налазимо се на Пласа де Витоа, у соби велелепне мадридске аопштине, између кинеског пори пулана, старих мана, које беле« же освајачке путеве некадашње п пшанске империје. За помпезно н изрезбареним столом, на месту. чтле су се смењивали градоначеп лнили монархисти, републиканти, фашисти, седи сонијалисти= чки градоначелник. ЈБубазно, п професорски наредболавно, Тифрјерно Галван каже: о оимон

твена читања Освиваг листа:

Урслниптгвог

лутин Станисавац,

ИХ ме вик)

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ

Лист за књижевност, уметност и друш-

Улподужење књижевника Србије

Богљлан А. Поповић. (оперативни ПУдЕл

Опадање теоретских преокупгција

На питање: какав је данашњи утицај марксизма у Шпанијиг — Тијерно Талван одгова-

ра: — Данас је он, ипак, ума--

њен. Заштог За време франкизма марксизам је имао, у изве-

·" сном смислу, спаситељско зна-

чење. Тада је то била дисциплина, чије је упознавање водило, чинило нам се, ка личном спасењу — марксистичка теорија нас

је одржавага у психози оду-.

шевљења: имали смо упорну наду у добро, правду, било је веома далеко од остварења. Када је дошла ова прва фаза демократије, која би нулила будућност чисту и праведну какву проповеда марксизам, није изгледа више тако журна у очима маса. Вероватно зато марксизам није данас толико популаран у Шпанији као што је раније био...

Да ли је — питам — примат

· можда узела католичка филозо-

фија2

— Не. Не може се рећи да је католицизам заузео место марксизма. У целини је опао теоретски ниво свих доктрина које се односе на место човека У друштву, космосу, на анамај човека, решење његових суштинеких проблема. Данас млади имају веће практичне животне могућности, а поседовање таквих већих могућности ДОВОДИ чешће до опадања теоретских преокупација. Са друге стране, постоји материјални моменат очигледно је да пролазимо кроз весма дубоку економску кризу, која поводи до снижења стан: дарда, људи се мање посвећују куповини књига, па, дакле, и читању“

Нови ситурносни системи Шта, са марксистичког стано-

вишта, мислите о демократеком развоју Шпаније у овом

_моменту2 = = Наше друштво се налази

пред неопходношћу да се старе предрасуде, које су известан систем сигурности, замене новим сигурносним системима. Таква замена предрасуда мо-

Танко. Вујиновић (уредник), Љиљана Шоп (секретар уредништва)

Савић

Божовић |

једна- | кост, слободу, а све то, тада,

Референт претплате и пласмана: Радмил

Снежана Брајовић Стојан Борбић, Бе ЕН Срема ПРАГ пау Димитри: 627 в

љана Јовановић, Ана Котевска, Братисла Милановић, Мирослава Оташевић, _ Нада. Поповић-Перожшиић, Петар Шијановић,

Јовица Аћин, Јанко о Ми- Вујановић Жика Ерчић председник Радо __ мир Николић др Сава ЏШепчић, Милисав Савић Градимир Стојаковић, Ирина Су ботић в Драгиња Урошевић

Издавачки савет;

= __ЕНРИКЕ _ТИЈЕРНО ГАЛВАН

же, алтернативно, да доведе до две ствари: једна — исход је десличарска диктатура, фашистичка; фашизам се нормално појављује као утврђење старих предрасуда уз привид новине и таква његова функција је везана за друштва у кризи, као што је био случај у Италији, Немачкој; то важи, унеколико, и за Шпанију, чије друштво у кризи, као п раније поменута, губи брзо своје некадашње предрасуде, излази на пут ширих слобода, а прети му, у исти мах, фашистичка реакција која жели стара мерила, То је једна могућност Друга могућност је да следимо пут слободе, губећи старе предрасуде и налазећи нове системе потврђивања, моралне, _социјаљгне, економске... При томе наша обавеза је да идемо лагано. Ако бисмо превише убрзавали процес слободе и конкретним револуционарним методама изводили нагле промене институција, могли бисмо допринети да се изазове фашистичка "реакција. погину

Ситуација типтанских марксиста је у томе да морају разумети да је марксизам револуцио-

Лиса излазе два пута месечно, четвртком. Цена 15 динара, Годишња претллата 300. полутодишња 150 динара, за иностранЕлавни и одговорни УБРНИНА "Милисав ство пвоструко. За чланове Удружења књи-

наран у неким аспектима, а у другим, назовимо. то условно, „конзервативан“, нако та реч скандализује када је ујединимо са термином марксизам; ипак, тачно је да марксистичка тактика изискује у многим случајевима да буде уздржљива да бн могла: напредовати са више сигурности.

Када се појављује изузетан стварала

У Вашој последњој књизи „Непредвиђене околности" прелазим- на терен Галванових теоријских преокупација — на једном месту констатујете да се у данашњој Шпанији уочава раздвајање културе и политике у личности политичара...

— Посматрано у генералним терминима теоретска разминљања, каква су се практиковала у Шпанији тридесетих година и у Европи, рађала су се уз присуство диференцијације класа у којој пролетаријат и ситна буржоазија још нису имали довољно јасну свест о својој ситуацији. То је производило „аристократизирајућу“ интелектуалну елиту. Данас, када смо суочени са развојем технологије заједно са развојем ослободилачких идеологија, један велики део пролетаријата и ситне буржоазије постао је свестан своје класне улоге, што нас доводи дотле да не примамо са таквом пасивношћу, као што смо примали, руковођење интелектуалне мат-тне,

Да ли је тачно да је садашња Шпанија суочена са озбиљном кризом културе2

— Није тачно. Постоји криза буржоаске културе; истовремено, повећала се култура у смислу тоталне социјалне културе — имамо позоришта у предграБима, средњим школама, људи издају своје мале новине... бољшало се прихватање интелитенције као квалитет свих... Садашњи објективни услови нису склони појави изузетног ствараоца, такав стваралац ће израсти, али да би он израстао, морамо доћи. до нивоа у коме човек „средње“ културе постаје задовољан, стиче заједнички израз... тек тада ће се појави= ти изузетан стваралац, који ће поседовати виши квалитет да изрази колективле ствари на јасан и једноставан начин. Увек сам мислио да постоји веза између „средње“ и високе културе — док се не постигне од ређени ниво у првој, не може

се произвести натпросечна кул- 5

тура.

"жевника "Србије годишња претплата 150

а линара Издају Удружење

Хи бије и НИРО „Књижевне новине" рад, Француска 7/1 Телефони уредништва -286, 635-979

Претплату слати на текући рачун Удру ења књижевника Србије: 69806-678- 13514 Рукописи се пе враћају.

Штампа ГРО „Глас", Београд, Влајковибева 8 телефон 349-551. ј

књижевцика Бео-

по-

ЛЕ

пиона ај нисам муж

дана прст ита

писар вдвинн

ти 5

ПИ а вала увис целе нии ки бању

миље АПаиаНе

ЗНННЕ

4555

с 55