Књижевне новине, 15. 10. 1981., стр. 38

Египћанинове _ деценије У Наполеоновој служби

Слако терминолошки одређене, револуције се каснијег, каприциозним током, каб по неком правилу свете војим несмотреним новинарским „кумовима"

Дарко Танасковић

Данас се на све стране говори н пише о револумијама. Оставићемо овом приликом по страни широке, готово ненс-прпне потенцијале и неограничену примењивост растегљивог

лексичког значења термина „револуција“, од публинистичког говора о науци, економи-

ји, уметности.., па до извештаја о спортским достигнућима. Задржаћемо се у области пруштвених односа ке, за коју се реч „револуција", бар у свести већине наштих људи, некако најприродније везује, са асоцијативним упориштима у распону од Фран цуске буржоаске револуције, преко Октобарске револуције, до-наше народноослободилачке и социјалистичке, Одвећ учестало савремено коришћење називом „револуција“ не може "а да својим крајње релативизујућим дејством не засмета увреженој селективности и строгим мерилима његове унотребе. Ово је посве. разумљиво јер за језичку праксу једне говорне заједнице начелна конвенционалност терминологије као такве може се и мора схватити искључиво као релативно чврста, временски и просторно детерминисана конкретна и бар донекле обавезу“ јућа конвенција.

Све што је речено односи се, наравно, на нашу средину и савршено је без утицаја на то колико ће се н како у свету посезати за звучном речју „револуција“, али би могло навести на размишљање о адекватности начина преузимања и преношења вести о појавним и суштинским странама разноразних светских „револуција“. Сасвим је, наиме, природно да, нарочито, у првом тренутку, спољнонолитички _ извептачи и дописници наших новина, радија и телевизије догаБаје о којима пишу или говоре назову именом које им њихови актери јавно и званично дају. Неки, разборитији или, једноставно,- искуснији, већ и ту испољавају одреБену опрезност, па прибегавају спасоносним (а бар двосмисленим) наводним знацима или, пак, још сумњи-

чавијој скраћеници „тзв.". Дакле, постоје револуције, „револуције“ ин тзв. „револуције“.

За прве извештаје, усредсребе. не на по правилу драматична збивања и њихов неретко муњевити след, наведено диференцирање, па и сам његов привид, сасвим је довољно. У каснијој, смиренијој и развојно узнапредовалој фази, на ред долазе анализе, проценен коментари (најчешће из уста или пера истих дописника или извештача, али не и само њих).

об КН

и полити--

„револуцију. Аксном

Пређашње _ необавезно вештено диференцирање ту се већ мора осмислити и образложити, уколико је, разуме се, уопште одрживо. Задатак је неупоредиво сложенији и деликатнији, па се каткада, из неспремности и немоћи да му се компетентно одговори, Ћавајуће диференцирање соломонски укида, чиме револуција, „револуција“ и тзв. „револуција“ изнова, као на свом вербалном

волуција. Олако терминолошки одређене, револуције се касније каприциозним током као по неком правилу свете својим несмотреним новинарским „кумовима".

„покрити“ термин револуција2 Како

У чему је тајна описаних сметених ·с"метаморфоза . које никако нису основно обележје обраде сољно-политичке тематике у нашим средствима. јавног информисања, али су У сваком случају довољно приметне2 Рекли бисмо да је првенствено по среди недовојвно студиозно, континуирано, интелектуално радознало и свестрано, дугогодишње праћење друштвених кретања и неспектакуларних политичких збивања која припремају револуције (дакако и „револуције“). Без одговарајућег новинарског „покривања" еволуције, немогуће је. ту нема збора, успешно и без одвише лутања „покрити немешања у унутрашње ствари не би се смео изједначавати са комотним непознавањем тих истих ствари. Само се по себи разуме да је ту много мање индивилуалних, а кудикамо више колективних, системских пропуста и одговорности.

Предугачак је списак значајних догађаја на светској политичкој сцени (укључујући и револуције) који су нашу јавност изненадили више но што је то, с обзиром на њихову објективну изненадност, би-

ло нужно и препоручљиво. Ко'

је могао очекивати крваве нереде јануара 1978. године У „стабилном, демократском Тунису “2 Премда је Хомеини изненадио читав свет, не можемо се отети утиску да се за нас Шах ипак пребрзо суновратио. Шта смо знали о одликама режима Пола Пота2г Чесу ли извештаји ирачке врховне команде довољни да се прикажу и сви цивилни, људски аспекти ратнога стања2 Питања се сама надовезују п намећу, а најбоље ће.бити позабавити се једним од најсвежијих примера, Садатовом „револуцијом од 5. септембра", када је египатски председник по повратку из посете Сједињеним Аме-

наго- ·

обе- >

идеолошком извоз: ришту, постају једноставно ре-

"жила арапску културу.

„

ричким Државама с неколико помно припремљених, али. и ризичних, потеза _ обезглавио разнородну опозицију, отклонивши, како се веровало, бар

за извесно време, претње 06-

разовања широког незадовољничког фронта, сличног ономе који је не тако давно збрисао ирански престо. Опозиција је очигледно била затечена, па би крајње. неумесно било очекивати да наши новинари не буду изненађени жестином Садатовог обрачуна са свим противницима његове изразито прозападне миротворне блискоисточне и глобалне политике, поготово ако се узме у обзир то да је вредни и радознали Дарко Рибникар тек однедавна акредитован у Каиру.

Џа ипак, од важно. заваљених и налакћених, а за. ту прилику на телевизији посебно позваних, „познавалаца египатских прилика“ очекивало се нешто више од експертског закључка да је реч о „јаком политичком потезу“, за који је „Садат свакако имао дубљих _разлога". Просечно обавештеном и политички писменом Југословену заиста тешко докучиво!

) - Дуги конфликтни историјат

Да свему што се последњих седмица збива у Каиру прет-

ходи дуги конфликтни истори-. јат, у извесном смислу још од

Наполеоновог времена, та своје

· врстан начин сведоче и приви-

дно безначајне сличице из кул турног живота, као што је, на пример, она која је привукла пажњу дугогодишњег (сада већ бившег). француског дописника из Египта Ж. — И. ПеронселИгоа. Преко пута централне каирске железничке станице налази се мала „Књижара Арапа“, чији је власник Саладин Бустани, изданак. познате либанске космполитске породице. је у новије доба силно задуГоспо- дин Бустани се ни по чему не би издвајао међу хиљадама каирских књижара да нема један чудан хоби: прикупљање ин кри тичко издавање свих докумената о француској експедицији у Египат и његовој окупаА (1798 — 1801). Верујемо да нема професора арапске књижевности који предавања о мо

· ње постављено, Саладин

која _

дерном арапском — културном препороду не би започео подсећањем на значај Наполеоново историјског похода у Египат, чиме је васпостављена прекинута цивилизацијска веза из међу двеју медитеранских обала. Предано трагајући за писаним знаменима француског 6оравка у Египту, Саладин Бустани, иако парадоксално носи име легендарног победника над крсташима, присутног у мнотим Насеровим говорима, из дао је током тридесеттри године десет импозантних томова који, увијени у кожу боје меда, чувају спомен на први под стицај модернизацији и европеизацији Египта. На једном од америчких универзитета Саладин Бустани ће своје познавање сваке француске признанице и обвезнице издате у Египту пре готово два века ускоро овенчати докторском титулом, а већ неколико година он о предмету свог истраживачког заноса говори пред три "стотине студената, као професор историје на Каирском униБОрзитову. <

Само неколико десетина метара даље, међутим, у _ истој згради, али у- другој, већој сали, прељ осам стотина студената, професор Ахмед Челеби не мање опсесивно и сугестинно говори о Наполеону као о инкарнацијн Сотоне, о варварству и западњачком отрову што их је он насилно унео на блажено египатско исламско тле..

„Није ли Саладин Бустани је дан од последњих представника оне оријенталне интелигенције која је пре сто педесет го дина поверовала да је заувек спојила западњачки хуманизам ин арапску мудрост“, пита се, не без зебње, Ж. — ПЦ. Перонсел-Иго. Данас, на месец дана од тренутка када је ово питаБус- тани се вероватно припрема за лет по докторску титулу у Аме рику, Ахмед Челебн је можда у затвору, а Француски новинар засад лишен прилике да повремено у шетњи застане пред десет елегантних томова у и логу мале канрске књижаре. Председника Садата више не ма. Неко ће можда и то назвати револуцијом. Нека га. Наше је да, колико знамо и умемо, непристрасно судимо по делима, а не по речима.

подсећања

Из заоставштине Милана Кршљапина, борца Другог шумадијског партизанског одреда, који је погинуо пре четрдесет го-

дина објављујемо песму „Тако сви раде.

Тако

сви раде

Милан Кршљанин

Ако ти је данас неко динар дао, Слободно му реци десет си украо, Тако сви раде, Свуда се краде! Падајте браћо, дижте се опет, Грабите новац и славу, Чувајте главу. Данас ти памет не треба ~ друже, О њој још само лекенде круже.

„Ако си сирома, Адио, диплома! У чудном новом веку, Тражити љусав неку, Услугу без пара Било бн бадава.

У богатог не тражи

милосрђе Од камена му је срце _ тврђе. Ако је богат Чувај се јер је рогат.

март, 1940.