Naša stvarnost

LJUDI — DOGAĐAJI — KNJIGE

MLADOST MAKSIMA GORKOG'

Od svojih prvih dana Gorki se upoznao sa mračnim stranama života. Odrastao je u porodici siromašnog zanatlije, u slojevima bliskim pauperizmu. Kao dečak od svojih 8 godina on je već bio žegrt kod jednog obućara, a zatim je promenio niz najrazličitijih zanimanja. Neću da se zadržavam na detaljnom izlaganju spolinih činjenica tog života o kome je Gorki posle pisao: „Oživljujući u uspomenama ono što je bilo, ia iedva mogu da verujem da je sve to bilo onako strašno kako je to u istini bilo. Beda, prljavština, besmislena zloba, siromaštvo. Ljudi se

tukli mediusobno i uzajamno, tukli svoje žene, svoju decu.”

Sedmogodišnjeg Gorkog istukao je do besvesti prvi put njegov deda i od tada Gorki je vrlo često dobijao batine. Ali te batine, beda i neprekidni zamorni rad nisu razvili u malom Gorkom ropska osećanja. Naprotiv. „Taj se stalno meša u ono što se njega ne tiče” — ljutili su se sve gazde toga dečka. Zlo je uvek izazivalo u njemu želju aktivnog otpora. Kada je on video kakvo nasilie, iako ga se ono nije ticalo, on bi se bacao na nasilnika i tukao se bez obzira, očaino i gnevno.

U čemu leži uzrok zla? Zašto je život tako gadan? — Odgovor na ta pitanja on je fražio u knjigama. Čitao je sve što je mogao naći, čitao je žedno, krišom, dobijajući za to vrlo često batine. Knjige su mu govorile o lepoti, slobodi i radosti, ne dajući odgovora na njegovo pitanje.

·Njegov bunt je još više rastao. Kao šesnaestogodišnji dečak bez pare u džepu, Gorki odlazi u Kazan da se uči, da nadje izlaz iz svega onoga što ga je pritiskivalo i mučilo. Tamo on dolazi u dodir sa revolucionarnom omladinom. Ali umesto učenja mora da radi kao pekarski radnik.

O toj etapi svog života on piše: „Teško je bilo fizički a još teže moralno. Radeći 14 sati dnevno, ia sam za vreme praznika ili spavao ili sam se sastajao sa drugovima s rada. Ti ljudi, zgaženi bedom i radom kao na robiji, izgubili su sve čovečansko u sebi.” ;

Ipak Gorki se trudi da i u njima probudi liudska osećanja. — „Ne znam šta sam sve govorio tim ljudima”, piše on, „ali sigurno sve ono što je moglo da probudi u njima nadu u drugi

' MI. IDE ik 2 1 Donosimo ovaj odlomak iz predavanja Živof i delo Maksima Gorkog, koje je Klavdija Žuhina bila spremila za komemorativno veče velikom piscu.