Naša stvarnost

114 NAŠA STVARNOST

je burno i oduševljeno pozdravila one reprezentacije koje su pozdravljale nacional-socijalističkim pozdravom, dok je prema onim koji to nisu činili bila veoma hladna. Takvo držanje ispoljavalo se tokom cele Olimpijade. (Naravno da ovu publiku ne treba izjednačiti sa nemačkim narodom). Olimpijada je otvorena i zatvorena u ime firera i bila je sva u znaku njegovog pokroviteljstva. Firerove posete stadionu bile su propraćene burnim nacionalističkim i političkim manifestacijama. U toku Olimpijskih igara dogodilo se i nekoliko veoma neuogodaih incidenata. Engleska štampa naročito ukazuje na stav g. Hitlera i nemačke publike prema Crncima. G. Hitler je primao redom sve olimpijske pobednike, samo je odbio da čestita cracu Džesi Džonsonu, pobedniku skoka u vis, demonstrativno napustivši stadion kada se ovaj približio njegovoj loži. Čehoslovačko vodjstvo moralo je uliožiti protest jer se prilikom pobede Čehoslovaka nije svirao ı drugi deo čehoslovačke himne, ali je i pored protesta drugi deo himne izostavljen. Desilo se čak i to da je publika negodovala i zviždala čehoslovačkim sportistima. Na velikom stadionu primećene su rasporedjene grupe nacional-socijalističkih organizacija, koje su imale za dužnost da bučno aklamiraju i bodre Nemce učesnike i koje su prilikom njihovih pobeda pevale šovininističke pesme. Sve ovo stvaralo je jednu veoma mučnu ı tešku atmosferu netrpeljivosli i nacionalne podvojenosti. Ovo je još više potencirano OFDIčenom borbom nemačkih sportista za krajnju pobedu, koja je trebalo da pokaže superiornost i veličinu germanske rase.

Nesumnjivo je, i pored stalnog energičnog Gebelsovog odbijanja, da je nacional-socijalizam obilno iskoristio Olimpijadu za svoju propagandu. Preuzimanjem organizacije Olimpijade to mu je i bio glavni cilj. Trebalo je sjajnom „organizacijom, pompeznim svečanostima, izvanrednim stadionom, divnim olimpijskim selom, odličnim konforom sudelovača i iskićenim Berlinom impresionirati svetsku javnost. Ovaj bleštavi dekor morao je da prikrije mnogo manje sjajnu stvarnost.

Jasno je da XI Svetska Olimpijada nije postigla svoj cilj, da je izgubila svoje značenje i da se nec može smatrati uspelom. Vodjenje velike medjunarodne priredbe kao što je Olimpijada, ne sme se poveravati jednom političkom režimu koji propoveda rasnu mržnju čija je ideologija potpuno suprotna sportskim idealima bratstva i medjunarodne: solidarnosti. Organizaciju i vodjenje Olimpijade moraju preduzeti demokratske i slobodne sportske organizacije jer se jedino tako može obezbediti da Olimpijada dobije onaj značaj koji treba da ima.

PAV. IZ NAŠE KNJIŽEVNE PROŠLOSTI: J. Skerlić o demokratizaciji umetnosti. —_ >»Ono što mi zovemo civilizacijom nije blago sviju stvorova na zemlji... U krilu

naših civilizovanih društava velika većina lišena je svih materijalnih, umnih i estetičkih blaga kulture. Naša civilizacija je samo jedna civilizacija manjine, i mase narodne ostaju vazda isključene, odgurnute u nizine misli i osećanja. Kao što su materijalna bogatstva u rukama jedne klase, tako i nauka i umetnost pripadaju povlašćenim klasama društva: samo bogat ili bar imućan čovek, može da bogati svoj um naučnim istinama i da oblagorodjava svoju dušu lepotama umetnosti. Milioni i milioni ljudi, oni koji