Naša stvarnost

LJUDI — DOGAĐAJI — KNJIGE ...117

O situaciji zadrugarstva u Nemačkoj kaže M. Avramović:

„Pomenuto je već suparništvo privatnih prodavaca i mnogih fabrikanata s nabavljačkim zadrugama . . . Sad su se i narodne sociialiste okrenule protiv njih. Niko nije dotle vodio suroviju borbu protiv nabavljačkih zadruga.”

„Dr Laj govorio je da nabavljiačke zadruge moraju ostati samo nabavljačke — to se razumelo kao govor namenjen fabrikantima a da se umire i privatni prodavci — Dr Laj je dođao da nabavljačke zadruge moraju svoje sporedne prodavnice ustupiti privatnim prodavcima.” „Savez i nabavljačke zadruge obavezuju se — po tome sporazumu — da obustave svako vrbovanje novih zadrugara. Savez i zadruge mogu se obraćati samo aktivnim svojim zadrugarima koji su upisani u spiskove zadrugara ili i onima koji su privremeno prestali to biti, ali nikako ne smeju ni na koji način pobudjivati ljude, koji nisu u zadrugama, da u ove stupe.”

U Austriji došli su „ugroženi interesi” do reči posle krvavih februarskih dogadjaja. Tu situaciju karakteriše M. Avramović ovako:

„Borba je postepeno doprla i do najviših vrhova i, kada je najzad preovladala struja što neće parlament i uništava stranke, profivnici nabavljačkih zadruga našli su se u jakom društvu koje je usto — bilo |ako naoružano za borbu.

M. Avramović završava svoja razmatranja o „vraćanju natrag” zadrugarstva u fJašističkim zemljama sa sledećom konstatacijom: „Karakteristično je — i ja to podvlačim -— da se sve ove i ovakve restrikcije, da ne kažem nešto više, dešavaju pod gotovo sličnim političkim režimima: fašističkim u ltaliji,, narodno-socijalističkim u Nemačkoj, domobranskim u Austriji...” Da li je to samo karakteristično? Mi mislimo da bi mnogo bolje bilo Treći da je sve to razumljivo, jer ie s obzirom na istoriski zadatak fašizma neizbežno. Jedna analiza ekonomske stvarnosti odnosnih kapitalizama, ili' kako ih Avramović naziva „ugroženih interesa”, u njihovom totalnom dejstvovanju, analiza koju M. Avramović nije izvršio iz razumljivih tehničkih razloga (mi bar tako mislimo), pokazala bi da je ova i ovakva politika prema zadrugrstvu neizbežna i razumljiva. Ona bi, dalje, otkrila i sve unutrašnje suprotnosti raznih kapitalistićdih grana o čijim interesima fašizam mora da vodi brigu,i koje ga prisiljavaju da pristupi nepopularnim merama prema iednom pokretu koji ekonomsk: nije ugrožavao kapitalistički poredak (prema podacima M. Avramovića jedno od najmoćnijih zadrugarstava na svetu, nemačko, vršilo je svega 4%o0 nabavki), a politički isto fako i bio opasan.

Ali, bez obzira na ovaj nedostatak knjige, ona nam ipak pruža dragocen mluteghal o tome kako fašizam istupa protiv organizacija malog čoveka i u čijem interesu to radi.

V. M.