Naša stvarnost
U ŠPANIJI
bama koje eksplodiraju u odredjenom trenutku. Medjutim magarci nisu htebh da smesta krenu. ~
Tada se Javio jedan „dobrovoljac, kome je pošlo za rukom da namami magarce na 150 metara od hotela. Ali dalje nije mogao i tu su ga DOgodili neprijateljski kuršumi. Medjutim jedan drugi dobrovoljac uspeo · je, pod zaštitom noći, da dodje do hotela i da tu, zajedno s hofelom, i
65
magarcima usled strašne eksplozije bombi odleti u vazduh.
Tomas mi je saopštio da će posle ulaska u grad dve ulice biti nazvate imenima ovih dvaju dobrovoljaca.
Dalje mi je rekao da će rudari posle ulaska u Oviedo. prirediti »dramatičan primer«.
Svi sumnjivi upotrebljuju pozadini.
koje rudari zadrže se odmah za radove u
JEDNO OTVORENO PISMO
Gospodine Miguele de Unamuno, profesore Univerziteta u Salamanki, bivši pesniče, saradniče generala Mole, hteo bih, u ovom mučnom trenutku, da vam govorim ofvoreno, kao što se radi medju kolegama. Neću vas polsećati na naše susrete. Ja ne želim da vas kompromitujem pred vašim „šefovima. Medju nama postoji samo jedna zajednička stvar: obojica u ruci držimo ne pušku, ne budak, već pero. Više puta ste do sada sa gordošću pisali o našem zanatu književnika. I ja sam zbog tog zanata gord. Još uvek, iako sam pročitao ono Što ste napisali.
Pre pet godina išao sam u selo Sanabrije. Video sam gladne seljake. Na obali jezera nalazi se krčma. U njoj su mi pokazali spomen-knjigu u kojoj ste vi napisali nekoliko redova, Unamuno, o lepoti okolnih ·pejsaža.
lako ste španac koji inače govori samo o svojoj ljubavi prema narodu, primetili ste tek bore na vodi i falasanje brežuljaka. Vaši pogledi su skliznuli sa žena koje su stezale u rukama gladnu decu. Pisali ste u to vreme za sve desničarske listove Madrida članke u prefinjenom stilu. Isto ste tako napisali i jedan članak o gladi. Stotinu redova posvetili ste filološkim istraživanjima: šta znači
reč „glad”. Dokazivali ste cepidlački da apetit jednog južnjaka nije isto što i apetit čoveka sa severa, da glad koju je opisao Hamsun nema ničeg zajedničkog sa gladju koju je opisao Kvevedo. U stvari, niste hteli da se prljate: niste hteli da se odlučite ni za izgladnele, ni za one koji ih hrane olovom. Hteli ste da budete čist pesnik, saradnik novina sa velikom {iiražom... * .
Prošlo je pet godina. Svi reakcionari Španije zaratili su protiv španskog naroda. U selu Sanabrije uhvatili su generala Kaminera, koji je ostao veran narodu. Nesrećni seljaci Senabrije odbegli su u planinu. lako imaju samo lovačke puške, nastupaju protiv mitraljeza. A vi, pesnik, zaljubljen u špansku ftragiku, šta ste vi uradili? Otvorili ste svoj novčanik u kome čuvate dobijeni novac za svoje duboke relleksije o gladi i širokogrudo, kao pravi Hidalgo, poklonili ste 5.000 pezeta za protivnike vašeg naroda.
Pišete: „Smučilo mi se na varvar– stvo levičara”. To pišete u Salamanki. Navikli ste besumnje da šetate pod arkadama velikog trga. Trg je zbilia veoma lep. Imate sasvim pravo što se divite španskom stilu „Renesanse.