Naša stvarnost

GOSPODARSKA SLOGA 75

Seliak ie samostalan proizvođač. To mu omogućava zemlja. Bez nje, kao i zanatlija bez alata, on ne bi bio samostalan. Samo ie cena te samostalnosti vrlo skupa. Ona se penje do takvih VIsina da negira i samu samostalnost. Zbog toga jer ie samostalan, i zbog toga jer želi da pošto poto ostane samostalan, on u stvari gubi svoju samostalnost. Njegov višak rada nestaje baš u toj borbi za samostalnost, mogli bismo reći i u samoj činjenici samostalnosti. Dokle god postoji sitnosopstvenička seliačka Drivreda, sve dotle ie zemlja element te i takve samostalnosti, u stvari element golog održania života. „Seliak ie ovde istOvremeno posednik svoje zemlje, koja se pojavljuje kao glavni. ničgov instrument, kao nezamenljiivo polje za njegov rad i kapital”. Dakle, potrebno ie DTVO videti ekonomsku ulogu zemilie u sitnosopstveničkoi seliačkoj privredi.

Zemlia nema vrednosti jer nije proizvod rada, ali ima svoju cenu. Ona se kupuje i prodaje. Mi to što se kupuje i prodaje nije vrednost nego je anticipacija rente koju zemlja treba da odbaci. Prema tome, cena zemlje nije ništa drugo nečo kapitalizirana renta!).

Seliak, sitni sopstvenik, plaća u pravilu skuplie zemlju nezZo kupac velikih posedđa. Što su parcele mane to ie cena veća. To se već empirijski može utvrditi. Za tu zemliu on često nema ni gotovog novca nego mora da se zadužuje, — na njegova leđa pada hipoteka ili zelenaški dug. Dakle, pored cene Za zemliu koja u stvari odnosi kapital koji bi se mogao upotrebiti u produktivne svrhe, u pobolišanje tehnike polioprivredne proizvodnje, on plaća još i kamatu. Zemlja je osnov njegove samostalnosti ali da bi došao do nie on mofa da |edan deo svoga viška rada otstupi prodavcu zemlje, banci ili zelenašu, „ ... ova kama-

9) Kap. II], 2 str. 338.

10) Donosimc ukratko objašnjenje apsolutne kapitalističke rente: „Ako ie u kojoj bilo produkcionoj sferi organski sastav kapitala niži nego što je prosečni društveni, u ovcj sferi cena proizvodnje (društvena cena proizvodnje) stoji ispod vrednosti; višak vrednosti koji se proizvodi u OovOJ prcdukcionoj sferi ne realiziraju Sav kapitalisti ove produkcione sfere, jedan deo pripada kapitalistima drugih produkcionih sfera sa višim otganskim „sastavom kapitala. U produkcionoj sferi sa nižim organskim sastavom kapitala višak vrednosti je veći nego prosečni profit. Pošto u poljoprivredi organski sastav kapitala stoji ispod prosečnog društvenog, morao bi jedan deo proizvedenog viška vrednosti pripasti kapitalistima drugih proizvodnih grana. Ali privatna svojina zemlje sprečava podelu ovog suviška viška vrednosti iznad prosečnog profita među kapitaliste drugih proizvodnih grana... privatna svojina na zemlju je u stvari monopolska svojina. Kapitalisti ne mogu organizovati proizvodnju a da ne plate posednicima tribut za iskorišćenje zemlje. Oni izvlače taj tribut — apsolufnu rentu — iz viška vrednosti koji čini suvišak iznad profita”. M. Segal, Lehrbuch der Politischen Okonomie, S. 220 203.