Naša stvarnost

105 NAŠA STVARNOST

Ž

Vitak je i gladak novi Savski most, Rastegljiv i krotak ko žvaćuća guma, Precizan, pouzdan od šrafa do šrafa, Kad lukavo čučne i podmetne vešto Svoju slavnu kičmu i svoj grudni koš Da na drugu stranu prošišaju kola, Ili se raskreči, kad zagusti noć,

I paradno zuri — gvozdena žirafa Sa visine zuri u »Kineski kvart«,

Gde su sitni ljudi opkoljeni blatom U močvarnoj zemlji iskopali rake

I daskama trulim, izandjalim plehom, Nad glavama svojim najzad stekli krov. '

»Prosto je divan novi Savski most«, Razdragano kliču turisti i stranci. »On znači datum u procvatu grada, Ponos i dika cele naše zemlje ...«

Leti veslači ispuštaju vesla

Kad znojavi stignu pod njegovu senku, Zimi šetači zamišljeno prate

Leđene sante koje reka goni,

I misle na svoju razlupanu sreću.

Pogled sa obala na figuru mosta

I pogled sa mosta na obale uske »Jedinstven je na svetu«...

Desi se pohekad, s one strane Save, Da pejzaž pokvare zalutale guske, A s ove strane, kad bostan sazreva, Da vodu zaguste razbacane kore, Ali zato često kad proleće pukne

I kad reka plavi pustare i polja, Kad vođa podavi čatrlje i štale

I podiže hajke na stoku i ljude,

U očima onih koji vole bajke,

Oko slavnog mosta prostire se more, »Divno sinje more«... .