Naša stvarnost

130 NAŠA STVARNOST

stra, onoliko koliko dobijaju radnici Jevreji. Felah je prestao da bude marva. Sve je pošlo natraške.

Tada je došao udar i sa druge, nejevrejske strane. Pored starog panislamizma koji je jedino bio blizak porodicama feudalaca, javilo se nešto novo: panarabljanstvo. Pretstavnici ovog novog pokreta, arablianski mladi intelektualci u Palestini, počeli su da vođe oštru borbu i protiv Engleza, i protiv Jevreja, i protiv efendija.

Sa starom politikom porodičnih partija bilo. jie svršeno. Dotle se u Palestini politički život svodio na borbu izmedju dve velike porodice, Huseinija i Našašibija. Od 550.000 hektara obradjenog zemljišta, koliko ga ukupno ima. u Palestini, 300.000 hektara pripada porodicama Huseini i Našašibi. Na svim položajima su Huseini i Našašibi. Protiv tog stanja ustali su nacionalisti, a njiima se pridružilo skoro sve arabliansko varoško stanovništvo, koje ie želelo da se oslobodi prevlasti efendija.

Situacija ie postala opasna. Trebalo je spasavati što se još spasti može. Huseini i Našašibi počeli su da se nadmeću u nacionalizmu i da se trude da nadlicitiraju ne samo jedni druge, već i vodje nacionalističkog pokreta. Cilj im je bio dvostruk: da akciju nacionalističke omladine u dva pravca skrenu samo u jedan i da zadrže političko vodistvo u svojim rukama. Uspeli su u svemu: mržnja je privremeno skrenula s njih i koncentrisala se samo na Jevreje, a vodji protivjevreiskog pokreta postali su oni, efendije.

Povući i felahe za sobom u prvom trenutku nije bilo sasvim lako. Felasi su od Jevreja imali samo koristi. Od njih su naučili bolie da rade i bolje da žive; nalazili su kod njih posla; naučili su od njih kako da se organizuju i održe visoke nadnice; nisu imali ništa protiv njih. Ali prcpaganda, pritisak od strane sveštenstva i teror učinili su svoje; naizad, doprinela je mnogo i činjenica da jevrejski Nacionalni fond nije primao na rad na svojim zemljištima arablianske radnike. I felasi su na kraju pošli za efendijama. Protiv „kradljiivaca arablianske zemlje” počeli su da viču oni koji nikada zemlje nisu imali. |

Napadnuti, Jevreji su se našli silom prilika na iednoj strani. Svi oni: zemljoradnici u koloniiama sa najrazličitijim uredjenjima, od čisto kapitalističkog do kclektivističkog, pravoverni begunci iz poliskih geta koji se mole pred Zidom plača i religiozno potpuno indiferentni doseljenici iz Nemačke, kapitalisti i radnici, jevrejski fašisti i članovi „Antife”, jevrejske radničke antifašističke stranke, liudi koji sanjaju o jevrejskoj slobodnoj državi Palestini i liudi koji su se tu prosto sklonili od pogroma u svojoj zemlji, — svi su naterani u jednu gomilu, da brane svoje živote.

Borba je trajala sedam meseci. Oružanom intervencijom Velike Britanije ona je završena.