Naša stvarnost

16 NAŠA STVARNOST

lja gde je on za stalno, nego prosto zemlja u koju je on došao kao privremeni posetilac, pečalbar, da stekne bogatstvo, i da, kada ga stekne, ostavi je za prijatnije podneblie gde će provesti stare dane u udobnosti. ;

Moderni Amerikanac nasledio ie taj kult svoga pretka i preneo ga sa zemljoradnje na industriju, s eksploatacije prirodnih bogatstava na eksploataciju ljudi. Čovek, njemu, u osnovi isto je tako sredstvo za sticanje bogatstva kao što ie to nekada bila zemlja, šuma ili ruda: nešto što valja iskoristiti što se više i dokle se može, a, kada se više ne može, da se baci. Amerika je prva dosledno primenila Teijlorov sistem. Cela njena industrija, cela trgovina, cela zemljoradnia osnovana ie na principu da se sve što postoji iskoristi do krainosti, da se nizde ne gubi ni sekund vremena, ni miligram energije. U velikim tvornicama proizvodna sposobnost radnika izračunata je na pokret i na sekundu. U trgovini grafički ie izračunata prosečna moć kupca prema prodavcu, i od plaćenog prodavca traži se da oipor kupčev slomije i preko prosečnosti. U privatnim nadleštvima energija pojedinaca umnogostručena je primenom poslednjih mehaničkih izuma. U zemlioradnji u mnogim oblicima uvedena |e mašinerija do tog stepena da se, na priiner, pri klaniu i preradi praseta „samo cijuk izgubi”.

Ovakvoj eksploataciji ljudske snage i sam karakter američkog radnika išao je na ruku. Regrutovan poglavito iz doseljeničkog kadra, naviknutog na grub i težak rad i na domu, on od poslodavca nije naročito tražio ni obzira ni socialno osiguranje. Njemu je bilo glavno da dobije dobru nadnicu, a dobrom nadnicom smatrao je on više nego što je dobijao u staroj otadžbini. lako radnik po prirodi posla, po psihi on ie bio kapitalista. Dok ie radio i bio eksploatisan snevao jie on kako će zaštedeti što veću sumu da i on jednog dana otvori preduzeće i sa svoje strane eksploatiše novog doseljenika. Kao vojnik koji ie u Napoleonovoi vojsci nosio maršalsku palicu u rancu, tako je on snevao da jednog dana postane Rokfeler. I zato što je mislio na materijalni uspeh, na to da i on iednog dana napusti radničke redove, amerikanski radnik nije imao radničku psihu. Niti je tražio socialnu zaštitu, niti se Vezivao u zaštitna udruženja. Ideja zaštite, koia bi značila izmirenje sa mišliu da on ostaje radnik do veka, bila ie u opreci sa niegovom avanturističkom, pečalbarskom ili kapitalističkom psihom.

Cela Amerika, ukratko, kapitalist, farmer i radnik, bili su štimovani u istom akordu: s bezgraničnim ekonomskim optimizmom gledali samo napred, a nikad za sobom. Početak ovog veka i svetski rat, medjutim, doneli su prvo razočarenje, prvo saznanje da svaka eksploatacija ima svog prirodnog konca. Skoro milion hektara ziratne zemlie, podobne samo za ispašu, a bačene pod tešku mašinsku eksploataciju za vreme rata kada je bušel žita bio dva dolara, počelo se sušnih godina drobiti i pretvarali u prašinu koja ie, nošena vetrom, geometrijskom